Ritam

SVE JE PROPALO BG SCENA ’88/’89 (kaseta: No More Heroes)

Još jedan napor da se na nekom izdanju okupi sve sto od beogradskih rock (pardon, punk) grupa trenutno vrerii. S vremena na vreme se u Bg podzemlju pojavljuju slične kompilacijske kasete koje najčešće imaju samo dokumentamu vrednost - pa sta je onda novo? „Sve je propalo” je najopsežniji i najzdraviji projekat ove vrste u poslednje dve godine, čija je vainosi potvrdena Lneverovatnom traženošću kasete na jedinom prodajnom mestu na kome se moie naći - „Srećnoj galeriji” SKC-a u Beogradu. Posle odlaska cele jedne generacije punk i rock grupa u vojsku (mislim na Pouka - Totalna destrukcija - N.B.G. trio i njihove vršnjake, prošle godine u ovp vreme jedini podmladak na sceni vredan pomena), izgledalo je da malo toga vrednog postoji u ispod - osamnaest godina svetu beogradske rock scene. Srećom, od 15 pesama na ovom izdanju, više od pola uprkos tehničkim nedostacima snimaka, ima onu urgenlnu slušljivost koja od demo snimaka cesto zna da napravi biser uvaljan u blato. Pop-punk, macia ga oni tako ni u košmaru ne bi nazvali, ovde su odsvirali Hogar, Baby Sitter i Pinheads jednostavne, prljavo odsvirane melodične pesme na tragu svačega, od KUD Idijota do Ramonesa (nije li to isto?) u prepoznatljivoj beogradijanskoj (?) tradiciji koju su do nedavno Pelar Pan i Komandosi jedini drilli iivom, predstavljaju nam seriju potpuno nepoznatnih autora lako zapaljivih pop pesama („Ако želiš”, „Osta commando”, „Ja volim nju”, „Tuine

ulice”, „Sloga”) koje su okosnica ovog izdanja i njegov glavni kvaiitet. Drugu, tvrdokorniju grupu, cine metaloidnije i thrashoidnije usmereni E.H.E. sa svojom „Skate Or Die” i posebno Thrashagain , sa malom kulthimnom „Trulo do besvesti”, pratiocem cele druge hardcore generacije beogradskog punka već godinama (nažalost pitanje je da li ovi poslednji vise postoje). Generacijski stariji Batman sa svojom rarhonesiadom „Naopako”, još dižu nivo projekta, ali upadajući u ovo društvance i sami priznaju da su i dalje na početku. Stari punk Uzbnne, konačno, savršeno izražava mišljenje fudbalsko-navijačkog miljea iz koga dolazi i u koji se vraća većina članova ovih grupa (a po mojoj proceni i sve veći deo muzičke redakcije „Ritma”), no čini se da je od njihove razularene ode „Čelzi”, važniji trenutak za duh cele kasete skriven u momentu kad vas sasvim nenajavljeno pogodi poklič „PUSTITE DA SE ČDJEM I JA” koji startuje EX u svojoj jedinoj uključenoj stvari - „Sputaj udove”. Najsloieniju i moida najzanimljiviju pesu odsvirali su No Comment - „Ne volim?. Ovaj tinejdžerski „Paket aranžman - Revisted” pokazuje daje budućnost koju je skrivao originalni „Paket aranžan” bila ustvari mnogo provokativnija nego sto bi se na prvi pogled reklo. Muzički, naravno, ispod standarda jedne od najvažnijih kompilacija yu-rocka, „Sve je propalo” je u svemu ostalom apsolutno malo herojsko deio. „Paket aranzman” je, posle svega, u svoje vreme bio avanturistička ploča, a öva kaseta upravo taj osećaj obnavlja. * * ♦

Dragan Ambrozić

SEXA - VEPROVI U GRADU (kazeta vlastita produkcija)

Zagrebačka kult-grupa 80-ih, SEXA, nakon tri godina pauze i (kako kažu u press materijalu) nakon tri godine kondenzacije moždani para. Rpzultat? Kondenzat njihovih moždanih para je dobar, bolji, najbolji do sada. U opticaju je njihova kazeta pod naslovom „Veprovi u gradu” snimljena u studiju „Kod Crvenog vepra” u Slavonskoj Požegi. Sest snimljenih stvari je divlji spoj snage, energije i neobuzdanosti koja je kuhala u bandu tokom ove tri godine neaktivnosti. Bilo kakve komparacije bilo bi zabijanje noža u leda samoj SEXI tako da bi neko „detäljnije” određenje njihove sadašnje muzike bilo najpredznije ono što su sami članovi banda reidi za sebe: to je Hard And Heavy. Hard-rock i Heavy-metal? Neee, Hardcore i Heavy-punkü! Treba U neko daljnje objašnjenje njibove glazbe ili eventualnih utjecaja i uzora. Povratak originalnoj, sirovoj rockerskoj snazi je suština autorskog pomaka SEXE s početka 80-ib u odnosu па današnju SEXU. Preko Ijeta band dovršava materijal za svoju prvu jesenju LP ploču tako da ova kazeta predstavlja samo poêetak, nadajmo se, velikog povratka SEXE. **** Silviip Osîm

Silvÿe Osim

VJEŠTICE - TOTALNO ORUKČIJI OD DRUGIH (Jugoton)

Grupa koja svom albumu dà tako pretenciozan i loš naslov kal što je „Totalno drukčiji od drugih”, ne zaslužuje neku posebnu pažnju. Totalno drukčiji od drugih nikad neće transparentno isticati tu činjenicu. Ujedno, to je i pouzdan identìfikacioni znak koji razlikuje „grupu” od „epigona”. Epigon će, kao u slučaju beogradskog sastava Robna kuča , reä „totalno ludilo”, želeći da dočara ulični kredibilitet Partibrejkersa, koji tako ogoljenu poruku nikad neće upititi. Stvari, naravno, nisu tako jednostavne. Loš naslov i bleda pllča nisu dovoljan razlog da odbacimo grupu Vještice, pre svega, zbog kredita kojeg imaju njeni članovi. Reč je o svojevrsnoj super-grupi eks-članova grupa prvaka zagrebačkog novog talasa: Srdan Saher (Haustor), Maks Vilson (Film) i Boris Lajner (Azra). Lako su debili šansu, ali su je brzopleto iskoristili. Plahost Srdana Sahera (autora tekstova i kompozicija grupe Vještice) mogia je da funkeioniše kod ranog Haustora zato što je Saher tada imao opoziciju u karizmatskoj pojavi E)arka Rundeka koji je grupi davao specifičan arty kvaiitet. Poslednja saradnja Sahera i Rundeka rezulti rala je albumom „Treći svijet” (1983), najpromišljenijim ostvarenjem gmpe Haustor. Dočara-

vanje kortomaltezeovske atmosfere na ploči „Treä svijet” povezano je p ornalo veštački sa angažmanpm jednog planetarnog pokreta čijem samitu smo domaćini.Saher je bio ona hlebinska struja u grupi Haustor, ona koja je vukla ka regeu, labnoameričkim ritmovima i Zagoiju. Haustor je u to vreme sa manje iK više uspeha uspevao da prihvati te uticaje, ali ta vrsta naivnog angažmana - čak i kad je široko prihvaćeni rastafkrijanizam u pitanju - u sredinama sa drugačijom vrstom tradicije obično deluje neprikladno. Grupa Vještice je Saherov kompletni ego-trip, što će reći da nije postojala nikakva kontrola niti samokontrola. To ne bi bilo toliko pogubno da nije reč o triju koji ima ciljeve karakteristične za nekakav big bend sklon etničkoj muzici. Ovako, na mestima gde bi trebalo da se nalaze duvači ili (lošija varijanta) barem sintisajzeri, osećaju se beznadežne praznine i onaj šuplji zvuk svojstven slabo produciranim kompozicijama domaćeg ranog novog talasa. Saber je jedino zanirnljiv onda kada meda nekontrobsanom poplavom slika poetizuje banalne situacije urbanog življenja Šteta je što ti tremici ni su češći. „Pramelodija” za kojom Saber sve vreme traga ne mora se tražiti u egzotici i ezoteriji. Ona može da se prona de i u memljivim stanovima naših gradova Ш zavejanim seiima kada se rada dub fantastičnog. Treba je samo upomo tražiti. * * SaSa Radoiević

Saša Radojević

60