Ritam

Qjedinoj stvari - ljubavi. Te pesme su i definitivni zalog osobe koja je, ako ničim drugim, a опо stvaralačkim kontinuitetom povezala sve moderns kauboje, od Grama Parsonsa naovamo i koja svojim porodično-muzičarskim statusom uveliko opravdava naslovjednog od nezaobilaznih country tradicionala - Will the Circle Be Unbroken. **** RS. Odgovor na zagonetku iz uvoda: Zet Goran Terzić RIBLJA ČORBA Koza Nostra PGP RTB Otkako je pre vise od pola decenije legendarni Nervozni Poštar ukrstio dva najdraža instrumenta balkanskog poluostrva - hard rock gitaru i harmoniku - ova država vise nikada nije bila ista. No sve do skora, svetovi koje ova dva in-

strumenta personifikuju folk/novokomponovani i rock drzali su se odvojeno, tako da nikada nije problems oko svrstavanja pojedinih autora u jednu od ovih hemisfera. Čak i kod slučajeva koji su bili bliski graničnim vodama karakteristični estetski i etički sistemi vrednosti nepogrešivo su otkrivali pravu pripadnost izvođača. Onda se pojavila Koza Nostra. Novina koju ova plooa uvodi u jugoslovensku muziku, sasvim je ekstravagantna. Radi se o delu koje je odsvirano tradicionalnim rock’n’roll instrumentima i sa muzičke strane predstavlja uobicajene i već viđene (hard) rock obrasce - od prangijanja do balade, Sve ostalo je čista novokomponovana estetika - od provale neukusa preko seksizma do vulgarnog politikanstva kao preslikanog sa post-mitingaške produkcije, Jedino što je op-

sesija čovekom sa sadomazohističkim inicijalima zamenjena negativnom fiksacijom Brozom, atojeveć epidemička pojava u ovim krajevima. Posvetiti Brozu tri pesme u trenutku kada je ovdašnji politički i kulturni prostor zaglušen unisonim pozivima na nekrofiliju dokaz je koliko odsustva lošeg ukusa, toliko i poremećenih etičkih vrednsoti. Novokomponovano nacionalno budenje trpi sve, pa i ćutanje nad prošlošću u kojoj je zabeleženo prisustvo autora u postavi grupe kojaje snimila najudvoričkiju od svih revolucionarnih pesama Računajte na nas. No, dobro - tuđa savest nije predmet ove recenzije. Ali sasvim je jasno da ova grupa vise ne postoji drugačije sem kao poligon za beskrajno neiživljeno ispucavanje egotripova Bore Đorđevića. Od trenutka njegovog ulaska u

strukture srpske kulturne hijerarhije (članstvo u UKS, 'najveći srpski ulični pesnik' M.Bećković) on je definitivno izgubljen, a što je po njega najpogubnije, čitava prethodna karijera dobija sasvim novo svetlo. Slika o rock'n'roll buntovniku i razbijaču autoriteta ustupa mesto onoj o kukavičluku i nespremnosti da se prema autoritetima svog 'plemena" na isti nacin ophodi kao prema tuđim. O pesničkom zanatu i estetici da i nd govorimo. Zadrtim fanovima B.Đorđevića i Riblje mu Čorbe sve ovo, verujem, neće smetati za dugu i srećnu međusobnu ljubav. Jer, od stvari koje sačinjavaju mentalni sklop obožavaaoca ovog umetnika ovde su prisutni i lozovača i pleme i hard rock gitara. Ono što nedostaje je harmonika dugmetara, ali to je samo slišna varka. Na Kozi Nostri nje zapravo ima najviše!

SOUL II SOUL Club Classics Vol. 1 10 - Jugoton NENEH CHERRY Raw Like Sushi Circa - Jugoton Kao tačka na dekadu koju je definitjvno obeležio koloplet hedonizma i potrošačkog ludila, došao je trijumf ideje plesne kulture, Plesna kultura kraja osamdesetih kao set novih (potkulturnih) vrednosti svoje uporište našla je u formiranju dva najmlada žanra pop-muzike: rapu i houseu. Sa takvim temeljima ispod sebe, napuštajuoi dubine crnog undergrounds u kojima je stvorena, ona je u sebe usisala sve ostale

žanrove čija je alfa i omega - ritam. Ne samo najmanji zajednički sadrzalac crnih žanrova na izmaku osamdesetih, nova plesna muzika prelaskom u mainstream počinje da funkcioniše kao prostor u kome se ti žanrovi međusobno mešaju, dižući entropiju Popa do kritičnih vrednosti, A kad entropija poludi, žanrovske granice blede nastaje haos. I s vremna na vrme poneki konceptualni album. Na primer, Club Classics Vol. I. Vremena u kojima je konceptualni album bio neoprostiv greh daleko su iz nas, dok ona u kojima je to bio vrhunac crnog Popa (What’s Going On, Theres a Riot Going On, Superfly) kao da ponovo kucaju na nasa vrata. Club Classics Vol. 1 promoviše koncept klupske/plesne kulture kao nadžanrovskog fenomena. Sa višegodišnjim londonskim DJ iskustvom (od tipično reggae street sound systems do warehouse bahanalija) Soul II Soul kroz ove opasne teritorije gaze superiornošću koja neopozivo odaje trendsetters faceovske škole stiia. Tako če različite muzičke fanrove kao stvarni temelj plesne kulture, Soul II Soul rasproštreti duž čitave ploče, radije ih čuvajući u integralnim oblicima (soul Keep On Moving, house - Happiness, rap Feelin’Free, afro - African Dance, funk dazzle’s Groove) пе razvodnjavajući ih u žanrovske galimatijas (kao na razvikanom albumu Back On The Block Quincyja Jonesa). Stilsko jedinstvo Club Classics Vol. I obezbeduje suptilnom diverzijom briljantnim sparivanjem ritmičkih reggae fundamentata s a soul oseoajnošću - koja se provlači kroz celu ploču, počivajući na vrhunskoj ekipi britanskih sudijskih pevačica (Do'reen, Caron Wheeler, Rose Win dross). Koliko god su tvorci ploče Club Classics Vol. 1 uspeli da, uprkos žanrovskom šarenilu, velikomi kreativnom samodisciplinom sačuvaju klasične kvalitete kom-

pozicije i stilsku harmoniju, toliko je Raw Like Sushi sasvim druga priča. Njena unutrašnja histerija - unutar ploce ali i unutar pesme same - jasno govori o šizofrenoj prirodi plesne kulture i haosu koji je zavladao unutar nje. Sve je na jednom mestu: rap/hiphop, soul, house, latino, pop ordinaire, freestyle, zacementirano Neninim freaky karakterom (black Madonna, so what?) i žestokim street credibilityjem. Početak i kraj price o Raw Like Sushi je Buffalo Stance, uz Into The Groove i True Faith, jedan od esencijalnih pop momenata osamdesetih, čije je interne ludilo nateralo dokone britanske kritičare da smisle termin eclectro. ’Pop pesma sa ugradenim ‘odjebi", po rečima Ms, Cherry, Buffalo Stance je i hommage danas već pokojnom Rayu Petrlju, "Faceovom" stilisti i modnom kreatoru, koji je bio guru prodora ulicnih stilova u modne krugove pod imenom Buffalo. Masovno prihvatanje scratcha, samplinga, ukrštanja modernih plesnih stilova po uzoru na Raw Like Sushi u svakodnevnoj mainstream produkeiji, indukovalo je efekat 'povratne sprege', čineći da se već godinu dana po njenom izlasku on čini blago površnom i pomalo zastarelom, iako na njoj zato, sem retkih praznih hodova, nema povoda. Bez obzira na sve to, stvarni značaj i Club Classics Vol. 1 i Raw Like Sushi nadmašuje muzicke matrice obe ploče koje mogu biti predmet različitih nivoa kritičnosti. Daleko bitnije, ovo su prve dve prave klupske ploce kojime je moderna plesna muzika iz undergrounda ukoračila u mainstream, ne žrtvujući pritom nijedan od onih stvaralačkih nagona koje delovanje van komercijalnih voda obicno nosi sa sobom. CLUB CLASSICS VOL. 1 ***** RAW LIKE SUSHI ****

Gordan Paunović