Ritam

ALIBI ZA ÜBISTVO (Her Alibi) Bruce BERESFORD, 1989. Tom SELLECK, PauUna PORIZKOVA, William DANIELS, James PARENTING ŠOFER GOSPOĐICE DEJZI (Driving Miss Daisy) Bruce BERESFORD, 1989. Jessica TANDY, Moran FREEMAN, Dan AKROYD U kratkom roku u bioskope su nam stigla dva filma Brusa Beresforda, jednog od australijskih režisera, koji poslednjih godina rađe u Holivudu. Nekada jedan od vodećih predstvnika tzv. procvata australijskog filma ("Негој ili zlikovac", "Neobična pljčka"), Beresford je danas već rutiner američkog filma, čiji se rad ocenjuje sasvim različito. Dodatnu leškoću (kako drukčije to nazvati) pri gledanju "Sofera gospodice Dejzi" predstavlja činejnica da je film nagraden Oskarom za najbolji film ove godine. lako su doživeli sasvim različitu subinu, "Alibi za übislvo" i "Šofer gospodice Dejzi" nose neke zajedničke karakleristike autora, koji je svoju američku karijeru započeo "Nežnim miiosrđem". U oba nova filma prepoznatljiva je Beresfordova težnja da uposlavi snažan dramski odnos medu malim brojem likova. Taj broj najčežće je dva. Isto tako, njegove filmove lako je prepoznati po sklonosli ka slilizaciji priče i estetizaciji slike (izbegavanje oštrih konlrasta, korišćenje paslelnih boja, izmaglica). "Alibi za übistvo", baš kao i nagrađeni "Šofer gospodice Dejzi", bave se približavanjem dvoje ljudi, sasvim različito socijalno i psihološki inloniranih. "Alibi za übistvo" može se okarakterisati kao kriminalistička komedija. U životu neplodnog pisca, kojega igra Tom Selek, ulazi rumunska sludentkinja optužena za übistvo (Paulina Poriškova). Izmedu njih postepeno se od

prijateljstva stvara ljubav. Reditelj se namerno poigrava stereotipovima detekivskog filma, trudeći se da stvori mežavinu fikcije i stvamosti. Tom Selek stalno pokušava da svoj život pretvori u literaturu, i obmuto, Nasuprol njemu stoji Paulina Poriškova, kod koje je reč o očitoj nesrazmeri između andeoskog lica i krajnje sumnjivih radnji. Kada umetnost počne da se bavi umetnicima, uvek postoji opasnost od opštih mesta. Pisac u krealivnoj i emotivnoj krizi, čudesna devojka, opasne avanture sa vodviljskim raspletom, kockaste košulje i viski, komični policajci i plitke poliličke implikacije nisu baš najbolja preporuka za gledanje. Donekle utisak popravlja određeni broj komičnih siluacija, lakoća sa kojom se slede događaji i šarm Pauline Poriškove. "Šofer gospodice Dejzi" ima razvijenije ambicije. To treba da bude topli, human! film o prijateljstvu dvoje starih ljudi, kojima su polrebne godine da prevladaju barijere koje ill dele i shvate da su oboje usamljeni i upućeni jedno na drugo. Cmac, šofer, i njegova jevrejska gospodarica preživljavaju posleratne promene američkog društva, posebno odnosa prema cmicima na Jugu. Njihov odnos razvjj se od krajnjeg nepoverenja do iskrenog prijateljstva. Sve što se dogodi izmedu Sofera i gospode veoma lako je naslutiti od samog početka. K tome, njihov odnos je klišetirano pravolinijski. Rastegnutost radnje na veliki

GORILE U MAGLI (Gorillas In The Mist) Michael APTED, 1988. Sigourney Weaver, Bryan Brown, Julie Harris Ekranizacija biografije čuvene Dr. Fosi, zoologa koji je svoj život posvetila proučavanju i zaSliti gorila sve do svoje misteriozne, nerazjašnjenje nasilne smrti u džunglama Konga. Ujedno, to je i dokaz da se i ni iz čega može napraviti film. Međutim, ovakva tema čini se kao stvorena za superioran TV-film, i možda je to razlog šlo ga je režirao baš Majkl Eptid. Njegov filmski debi "Trostruki odjek" (1973) - posle 50 TV drama režiranih za britansku televiziju - ukazao je da se radi o čoveku koji voli i ume da se pozabavi pričama koje nisu sjajne, ali mogu sjajno da se urade - Sto je suštinska razlika izmedu filma i TV Kako pre ("Gorki park" 1983) tako i sada Eptid je pokazao da ume da se nosi sa nedostacima ne jureći za maksimalnim nego za optimalnim. Isto se može reći za nagradenu glumu Sigurni Viver, lišenu egzibicija u momentima kada sam čin glume preti da postane smešan (imitiranje majmuna), odnosno vrlo svesnu i sa skoro engleski distanciranim pristupm liku koji glumi i koji, što je hvale vredno, voli. "Gorile u magli" su bez ostatka pripadnik

broj godina same pokazuje autorovu potrebu za kontekstualizaeijom, za pravljenjem pravila od izuzetka. Kao i obično u takvim slučajevima, viže se zahvati u širinu nego u dubinu, tako da se scene smenjuju presporo, a odsustvo intrige u klasičnom smislu te reči, iako odgovara meri stilizacije, smanjuje interes kako se bližimo kraju filma. U bavljenju starošću i željom da se ona oplemeni ima nešto dirljivo i pozitivno, ali emolivni angažman gledalaca previSe ide na sažaljenje, a premalo na saučestvovanje sa junacima priče. Pitanje je kako bi ova dva filma izgledala bez australijske glazure, koju ima daje Brus Beresford. Neamerički reditelji u Holivudu ne sraao da žele da pokažu svoju izdvojenost, nego ponekada ne mogu ni daje sakriju. Ne škodi to njihovim projektima, već nedovoljna sigurnost u izboru teme i scenarija. Nije uvek lako uskladiti lična interesovanja i produkciono ustrojstvo, koje ima sopstvena očekivanja i podrazumeva odredenu publiku. "Šofer gospodice Dejzi" možda je baS zbog toga dobro prošao u američkim bioskopima, ali ne treba zaboraviti da nagrada Američke akademija zna da bude važnija od svega ostalog u filmu. Za Beresforda, kao i njegove kolege Vira ili Milera, kuća je ipak daleko... Alibi... * * Sofer... * *

Vladislav Mijić

glavne slruje u holivudskoj top-produkeiji, što sarao po sebi nevredi mnogo; istovremena, radi se o srodniku one vrste kojoj pripada "Družtvo mrtvih pesnika", filmovima koji se mogu samo voleti ili ne.

Boiko Milin

72