Ritam

BLIND DOG RECORDS

kod njih se ipak sve de&va spontano, siguran sam da je ovaj redosled poteza bio van njihove kontrole. Zrelost uvek vreba iza ćoška. Ali kakva ironija! U zemlji Komunističke omladine, Zvučna Omladina ima randevu sa sudbinom.Kakolijetoizgledalo? "Nodna moral" kaže Thurston. "Interesantno, naravno - videli smo Rusij u i sve to - ali raditi tamo je prilično grozno, jer je naša cela muzika zasnovana na nivou tehnologije koji tamo nije postojao. To je potpuno ponižtavalo sve što smo pokuSavali da uradimo." Koliko samshvatio, niste nosili svoju opremu? "I ne možež! Imali smo problema i gitare da unesemo, a bili smo pozvani od strane njihovog organizatora. S druge strane, mogude je uneti ozvučenje u Rusiju. Ljudi su to radili. Recimo, heavy metal grupe kao Iron Maiden. Ali kad smo mi išli, pojma nismo imali na šta demo naići, jer nije bilo nikakvih podataka. Kad bi pi tali našeg engleskog organizatora kako će ići ovo Ш ono, on bi nam samo rekao; ’Znam kolko i vi! Ko zna da Г ćete uopšte i sviratil’ Thko je i bilo. Od danas do sutra. Nismo znali da U de se svirati, a kad se sviralo nismo imali pojma šta se u stvari dešava. Mada, južni delovi Sovjetskog Saveza - južnije od Kijeva - su bili pristupačniji i reagovali su toplije." Übacuje se i Steve. "Ukraina je, uopšte, bila OK. Rusija je bila grozna. U Lenjingradu i Moskvi je bilo toliko birokratije i zavlačenja da nam je bilo muka. Tkkode, tumeju su organizovali Litvanci koji su naravno mrzeli Ruse, a Rusi Litvance i tako se u pozadini stalno odvijala ta politička igra." Kako li je izgledao tipičan koncert? Ako je takav uopšte postojao... "Tlpičan koncert?" Thurston koluta očima i odlazi po cigaru. "Ne spominji!" Opet Steve. "Ogromna saletina, najmanje moguće ozvučenje koje možeš zamisliti, bubnjarski komplet koji se raspada i mi, potpuno sluđeni dok pokušavamo nešto da napravimo, nešto da pomerimo u toj gomili ljudi. Znaš ono što je Thurston maločas pridao o elitizmu - zamisli sada da si u Sovjetskom Savezu i ne samo pesme nego i sama muzikaima bezbroj opskumih referenci na stvari, Ijudeislično. To jenemogude prevesti!" Ponovo sa nama, Thurston dokrajčuje sagu. "Što se njih ticalo, mi nismo imali pojma. Za njih smo bili samo jedan raštimovan bend." Iteda stvar te ključne godine desila se u jesen 1989. David Geffen Records su obećali Sonic Youth potpunu kreativnu kontrolu i grupa je prihvatila, Na, uobičajene u ovakvim prilikama, optužbe o izdaji, Thurston odgovara prilidno racionalno. "Mi nikad nismo imali menadžera i uvek smo bili na malim nezavisnim, i to ljuto nezavisnim, etiketama. Medutim, svaku od tih malih etiketa smo na kraju prerasli. 1988. nam je bila posebno uspešna godina. To nas je stavilo pred izbor. Hi ćemo postati profesionalniji ili demo propustiti voz." I kako izgleda voz? "Najuzbudljivija stvar oko prelaska za Geffen je što smo mi tako van ovog sveta, tako anlikomercijalni u reakcionarnom smislu reči, da nas sada najviše interesuje da uletimo u tu arenu i vidimo šta možemo da joj uradimo. Tb što smo sa velikom diskografskom kućom nam ne samo laska, nego i daje mogućnost da prezentujemo više underground muzike svetu." Arena...Razjareni lavovi i dokona svetina. Ili je možda mislio na cirkus - dresirane foke i dokona svetina? Nisam stigao da pitam. Mojih dvadeset minuta se oteglo u trideset. Nevidijivi todkidi su se zavrteli i kulisesu se pokrenule. Posklanjane su stolice, donesene su torbe, rasprostrte su mape. Livrejisani lakej se rastrda da sakuplja dade. Uspavani i zbunjeni Thurston se pretvori u nomada. Sonic Youth, neko rede, nisu ni spavali u White Hal! hotelu. Šta je onda ovih 115 minuta bilo - privid? Možda, a možda samo kraj privida. Кгај početnogi podetak trajnog. Kraj ZvudneMladosti i podetak Zvudne Zrelosti.

Predrag Popović

78