Ritam

danas naše koncerte najčešće posećuju oni ispod 21 godine - ta publika je mnogo energičnija i ume bolje da se zabavlja, jer jol uvek nije anestezirana alkoholom i lulumarenjem. Tačno možež da osetiš kada sviraš pred slarijom publikom - oni stoje u pozadini i pljeskaju, ali izgleda kao da se niko ne zabavlja. ВШ: Te prve punk rock bendove muzički ništa nije povezivalo, baš ništa. Svi su oni bili pojedinci koji se izražavaju svaki na svoj način. Jcdino šlo ih je u lom smislu povezivalo bila je izvesna netrpeljivost prema beskonačnom gilarskom soliranju. Sklonost ka kralkom i melodičnom muzicirapju? Karl; Možda samo ka kralkom, znaš, pravo u srž stvari. Ali Descendents su pritom bili i naglašeno melodični Karl; I The Ailey Cats su bili melodični, a i mnogi drugi od tih bendova. Mislim da muzika mora biti melodična - lo je i čini muzikom. Da 11 vas je Ijedan engleskl panksastav inspirisao? ВШ: Ne, nisam slušao nijedan od njih, sve do 1985. Pogotovo ne one sa kojima nas novinari porede - Buzzcocks sam prvi put čuo ’B5. i stvamo su mi se puno dopali, ali ja ranije nisam znao kako oni stvarao zvuče. Kažem li, slušao sam Black Sabbath, The Beatles, čak i Monty Python ploče, ali ne Buzzcocks. Mi ne možemo biti "američki odgovor na Buzzcocks", pošto smo pravili istu vrstu muzike u islo vreme, nezavisno jedni od drugih. Koji su pop bendovi bili za vas model, po svojoj melodičnosti? ВШ: Ja sam voleo Svveet. Slade se nisu toliko puštaii kod nas. Aii defmitivno najveći uticaj na nas je izvršila grupa The Last. Bili su samo par godina stariji od nas, išli su u istu gimnaziju kao i mi, ja sam na njih gledao kao na bogove. Mnogo kasnije dožao sam u priliku da produciram njihove dve poslednje ploče - Confession i Awakening - što je jako čudan osećaj, producirati albume svojih bogova, koji su se tebi na kraju okrenuli za pomoč. Našli smo se na The Bealles, oni ih zaista obožavaju. Kakvo je vaše mesto na sceni bilo lada, a kakvo je sad? ВШ: Mi nismo imali mesto. Nismo imali ni gde da sviramo. Kada smo štampali svoju prvu malu ploču odneli smo je u gimnaziju - i svi su nas mrzeli. Mislim, nas su stalno gađali na koncertima hranom i koječime. Kakvo mesto ima bend koji piše o hrani, artikiu kojim ga najviše gađaju? Značl, zalo je stavjjate na omote? Karl: Ljudi mogu da se prepoznaju u Ijubavnim pesmama kao šlo je She's Му Ех, ali teško da neko može da se pronađe u Епјоу (pesmica sa isloimenog albuma Descendentsa sa zvučnim efeklima puštanja velrova - prim.aut.). Mi smo napisali i petominutnu pesmu posvećenu meksičkom restoranu u koji smo išli svaki dan i tamo se gojili. Kakvo mesto na sceni mi možemo imali? Kad smo već loliko privatni, na koga se odnosi "She’s Му Ех”? (jedna od najboljlh Ijubavnlh pesama All - sa trećeg albuma, ''Allroy’s Rcvenge" - prim.auL) Karb Vidiš onu đevojku koja prodaje naše majice - e, na nju. Ona uvek putuje sa nama.

Ко је osoba u T£xplorador7 (I ova i sledeća pesma, obe prilično potresne, nalaze se na "АПгоу Saves" albnmu ■ prim.auL) Bill; Moj prijatelj Pal. On je poginuo u nesreći na moru. A "Jusl Llving"? Karl; To je pesma o lome zašto više ne živimo u LA-ju. ВШ je napisao neposredno pre nego što smo se odselili. Bill smo pod velikim pritiskom. Ljudi su nas jurili zato žto smo im dugovali novac, bili smo u neverovatnom haosu, izgledalo je da se ceo svet ruži na nas. Uvek plšete o ličnira stvarima, nikada o društvu I politicL Karl: Mislim, družtvo je samo zbir ličnih stvari. To je kao neka vrsta haikua.„ Bill: Da li si rekao haiku? Da, haiku, upravo to! Zato ne pišemo o politici, politika je suviše opžta stvar. Karl: ...Ali ako te opžte stvari ispričaž kroz nežto žto se dogodilo lebi ili nekome koga poznajež, onda пше spužtaž stvari na ličniji nivo. Upravo čineći stvari ličnijim možež ih učiniti univerzalnijim. Kada predež na taj nivo prelaziž na sužtinske teme - Ijubav ili mržnju. BUl: To je jedan od razloga zažto nikada nismo postali populami u SAD - Ijudi tamo ne žele da se poistovete sa muzikom, nego sa vrstom frizure. Nas se suviže tiče ono o čemu pevamo; o prijateljima koji su umrli, nažim odnosima sa drugima, pa i sa samima sobom - dosta Ijudi ne može da se poistoveti sa lim. Aii zato u svakom gradu u Americi imamo bar 15 Ijudi koje poimence znamo i koji su uvek u prvim redovima na nažim koncertima. Drugi jednostavno ne mogu da izdrže tu količinu proživljavanja onoga o čemu mi pričamo. Iskreno govoreći, mislim da mi i nismo dobri zabavljači, u опош smislu u kome su to Billy Idol ili Madonna. Mi i ne želimo da imamo predviđeno mesto na sceni. Ramones su bili jedan od mojih omiljenih bendova kada sam imao 18 godina. AJi požto su snimili 10 istovetnih albuma, naravno da su mi sc smučili, ne rade nižta novo sa sobom. Zažto se onda uopžte bave time? Karl; U rock muzici se uvek radilo o tome da preuzimaž neki rizik. Nema ničega rizičnog u objavljivanju tačno onakve ploče kakvu tvoja publika očekuje. Tako će heavy metal, pa i hardcore publika služati bilo žta žto odgovara formuli, apsolutno biio žta žto odgovara modelu muzike koju oni služaju. A naža stvar se stvamo događa i razvija dalje naž poslednji album je stvamo malo čudan, čak i za nas, iako nam je lo najomiljenija All ploča. Sa dmge strane, na koncertima ove gmpe možež videli svakakvog sveta, čak i pedesetogodižnjake. U Ebenzeeu u Austriji nas je doslovno proganjao jedan čovek sa kamerom koji je morao imati viže od pedeset godina, uzvikujući da je upravo video najbolji koncert u svom životu. Sužtina je u sledećem: Ш ćež rizikovati da idež na živce iznenađujući publiku, ili ćež je otuđili ponavljajući se. Mi biramo da idemo na živce, jerje to ipak kakav-takav ličan odnos.

pitanja i izvinjenja; Dragan Ambrozić/pitanja i pizza: Aleksandar Dragaž/pitanja i žapulanja: Olja Miletić/smetanja i dobro raspoloženje; Anle Čikara/ohrabrujuće prisustvo: Janja Bobić/izlazak na scenu u Kabuki Girl: Dino Milić Janja Bobić i Dragan Ambrozić

24