Ritam

ne potonu nazad u Woking i anonimnost - ovaj susret deluje kao bolje snimljena, ali isforsirana kolekcija ostataka saprve ploče. Razočarenjekoje je za neke bacilo sumnju na pravi potencijal "new wave" sastava All Mod Cons (Polydor) 1978. ***** U trenutku kad su se svi otresali punka kao jučerašnje mode, i kad su mnogi počeli da kopiraju The Jam kao neo - modove, oni su ponudili jedan od najjasnijih puteva kuda dalje. Samo velika grupa mogla je da posegne tako duboko i promišljeno u tradiciju britanskog beat i rock zvuka sa očitom Ijubavlju zanjegove američke uzore, stvorivši jezik za početak tačerovske dekade. On se sastojao od direktnog izazivanja svih mogućih (lažnih) autoriteta i licemera, kroz bogato nasleđe The Who i Kinksa (obrada "David Watts"). Ništa engleskije nije moglo biti od gorkog podsmeha "Mr. Clean" ili "InThe Crowd". Sa neviđenim sarkazmom prema samima sebi tri mlada ostrvska gospodičića isekli su na parčiće kompletan tadašnji poželjni lik Britanije. Korak od remek dela. Setting Sons (Polydor) 1979. **** I dalje korak od remek dela, Weller i drugovi skoro konceptualno napadaju sve što je još preživelo od Britanije, koja je sebi izabrala novu kraljicu (MT). Pet pesama potiče sa izbrisanog prvobitnog albuma čija priča se događa u Engleskoj posle nuklearnog rata (nekada smo se svi plašili toga). Nikad se (sve do The Smithsa) nisu na tako veselu rauziku pevale tako mračne reči, kao ovde. Pobunjenička epopeja "Eton Rifles" ostaje upamćena kao jedan od blistavih vrhunaca The Jam i celog "new wavea", a obrada "Heatwave" kao dokaz da isti sastav može sa jednakom uverljivošću da proizvede i mnogo veseliju muzičku zabavu. SoundAffects (Polydor) 1980. ***** Kao da su se za trenumorili od želje da budu konstantna savest nacije sredstvima pop muzike, The Jam su napravili svoj najrelaksiraniji album, na kome razigranost, skoro plesnost i očita majstorska muzička kompetentnost biva dopunjena retko gorkim tekstovima. Bezpreteškog koncepta i obaveznog javnog angažmana, svedene na nivo ličnih drama, ove pesme su ponovo zasijale sjajem stvar-

nog života. "That's Entertainment" ostaje pesma po kojoj se meri vreme i karijera ove grupe, pesma u kojoj se nalazi sve ono što bi ste hteli da znate o Paul Welleru i The Jam. The Glft (Polydor) 1982. *** Hrabar pokušaj da se osvoji nova teritorija - шkovođeni Wellerom The Jam su se pomerili ka mešavini agresivnih funk i latino ritmova, pokušavajući da skupe nove muzičke poene i samo delimično uspevajući u tome preko hitova "Town Called Malice", "Нарру Together" i "Ghosts". Već smo zagazili u cinične osamdesete i nikog se više nije preterano ticao herojski džangrizavi duh starihThe Jam - a novi se još nisu rodili (Morrissey je karijem počeo zvanično tek sledeće godine). Verovatno da bi sprečio mrtvorođenje Weller je bez milosti raspustio band sa kojim se proslavio, još dokje beležio visoka mesta na top listama. Šok kod nekih Ijudi još traje. Dig The New Breed (Polydor) 1982,- uživo Snap! (Polydor) 1983,- najveći hitovi Extras (Polydor) 1992. - neobjavljeni snimci GreatestHits (Polydor) 1992. - najveći hitovi STYLE COUNCIL Introducing the Style Council (Polydor) 1983. Zbirka singlova sa početka karijere nagoveštava istovremeno moćan i sofisticiran zvukkoji će karakterisati njihov najbolji LP - "Our Favourite Shop". Izvrsna, zanatska svirka i čvrsti aranžmani prave preciznu i dosta ujeđnačenu zvučnu sliku, uprkos priličnoj količini improvizacija. Najveća vrednost ove ploče - singl "Long Hot Summer" svakakoje jedna od najboljihpesama kojeje Weller ikada napisao. Cafe Bleu (Polydor) 1984. *** Ponesen obiljem novih ideja, Weller prečesto dopušta da mu opadne koncentracija. MickTalbot, dmga polovina dua, nažalost ne predstavlja dovoljno snažnu autorsku ličnost koja bi mogla da napravi preko potrebnu ravnotežu. Uprkos sjajnim momentima i hitovima "You'reThe BestThing" i "Му Everchanging Moods", ostatak otpada na dosta praznog egzibicioniranja.

108