RTV Teorija i praksa

Prema tome, slide se utisak da, izuzev kada je red о radio-prenosima koncertnih izvođenja, treba, u interesu visokog kvaliteta muzidke manifestacije, izbegavati svaku intervenciju tehnidkih medijuma u trenutku izvodenja. Praksa, ipak, pokazuje nešto suprotno : zainteresovani deo televizijskog auditorijuma miri se sa navedenim tehnidkim nedostacima, izvodadi su željni širokog publiciteta, a i ■organizatori, dok je publika u dvorani u manjini i samim tim osudena da prihvata rešenja koja joj se nude; prilagodava im se ili prelazi u tabor slušalaca radija i gledalaca televizije. To, naravno, nije i ne može bili rešenje. Svedanost bez svedara nije svedanost, festival bez publike nije festival. Uništiti jednu od bitnih odlika praznovanja prisustvo poklonika svetkovine znadilo bi uništiti festival. Stoga razumnim procenama i tesnom saradnjom organizatora manifestacije, koji de voditi raduna о potrebama prisutnog auditorijuma, i predstavnika sredstava masovne komunikacije, koji moraju misliti na zadovoljenje širokih krugova slušalaca i gledalaca širom zemlje, uz dužno poštovanje umetnidke kreacije, treba od sludaja do sludaja odludivati о celishodnosti angažovanja prenosa i imati u vidu sve navedene argumente za i protiv. Тако se stvara i dilema: direktan prenos ili odloženo emitovanje. Dvoumljenja, međutim nema, jer je direktan prenos toliko atraktivniji i svrsishodniji od bilo kóg drugog vida prezentovanja da dak ne dolazi ni do nesklada izmedu termina održavanja manifestacije i njenog trajanja sa realnim mogućnostima angažovanja ■sredstava masovnih komunikacija s obzirom na ogranidene programske prostore. Pribegavanje rešenju u vidu odloženog emitovanja, koje je kod nas uglavnom praksa, svakako umanjuje atraktivnost doživljaja u trenutku odigravanja, ali je, izgleda, i neminovnost koju danas još ne možemo izbeéi. То je ujedno i razlog više za brižljiviju selektivnost, jer

prenos tada više nije samo prends, a kriterijumi vrednovanja postaju oštriji jer ovako klasirana programska materija podleže konkurenciji pedantno rađenih muzičkih filmova ili brižljivo pripremanih studijskih emisija. UTICAJ RTV-TEHNOLOGIJE Druga oblast- kòju moramo bar đelimično da obuhvatimo jeste tehnološki procès - radio i televizijskih prenosa. Pod pretpostavkom da je kvalitet izvodenja na zadovoljavajuéem nivou, uspeh ili neuspeh radio-prenosa zavisi isključivo od ton-majstora koji obavlja prenos, odnosno ekipe koja sa njim sarađuje, a televizijskog prenosa u najvećoj meri od reditelja. Kada je u pitanju muzika, zahtevi su izuzetno veliki, jer se traže višestruko obrazovani saradnici koji imaju izraziti afinitet prema ovoj umetnosti. Priprema radio ili televizijskog prenosa desto je važnija od samog trenutka realizacije. lako to realizatori prenosa cesto previdaju, prenos koncerta ili muzičko-scenske predstave nije isto sto i prenos fudbalske utakmice, kviz-takmičenja ili političkog dogadaja. Dok je u ova druga tri slučaja situacija pred mikrofonima ili kamerama desto nepredvidljiva, pa je realizatoru prenosa potrebna velika sposobnost improvizacija i donošenja neopozivih * odluka u trenutku dogadaja dotle je pri prenosu izvodenja muzidkog dela sve predvideno- i fiksirano prema partituri ili precizno uvežbanom mizanscenu. Mogudnost improvizacije samo jedan mali, mada desto veoma važan deo vezan za postupke aktera na podijumu ili na sceni i reakciju publike u dvorani. Dobro pripremljena baza može da omogući inventivnu nadgradnju i postigne cilj; utisak autentidnosti dogadaja. Medutim, u praksi se desto ide obrnutim putem: previše se ostavlja sludaju i snalažljivosti, pa dolazi do diskontinuiteta muzidke sadržine i zvudne slike, odnosno redosleda vizuelnih kadrova na ekranu. Sto stvara utisak konfuzije i uništava mogudnost doživljaja umetnidke

125