RTV Teorija i praksa

oblika u okviru jednog kraja. Ta regionalnost, ostvarena najvećim delom na visokom nivou izvornog stvaralaštva, sinonim je uobličenoga stila narodne pesme. Ukratko, stara, izvorna ili prava narodna pesma spada danas u kulturnu istoriju kao skup izuzetnih umetničkih tvorevina, a ne samo kao skup kulturno-istorijskih podataka о razvoju muzičkog smisla u našem narodu. Treba je pronalaziti, snimati i komentarisati, a zatim je nego vati na programma radija i televizije predstavljajući je sistematski, stilski cisto, izvorno, ne mešajući je proizvoljno sa drugim oblicima stvaralaštva i zabave. Iščezavanjem oblika patrijarhalnog društva narodna muzika kod nas gubi realnu osnovu na kojoj može da se reprodukuje. Podizanje gradanske klase u Yojvodini i Srbiji od sredine XIX veka praćeno je na ideološkom i kulturnom planu nacionalnim romantizmom, štaviše njime je najadakevatnije i izraženo. Tada počinje jedna nova orijentacija u odnosu prema narodnoj muzici. Tačnije, prerađuje se izvorna narodna pesma i nastaie novokomponovana narodna pesma prvi put u onom smislu u kome se taj termin i danas upotrebljava. Muzički i tekstualno ona predstavlja stilizaciju koja, s jedne strane, uprošćava izvornu narodnu pesmu, a s druge strane je dopunjuje, evropeizuje i urbanizuje služeći se standardima srednjoevropske lake, zabavne muzike toga doba. Smanjenih stvaralackih ambicija i nižeg nivoa, ta novokomponovana narodna pesma zeli ipak da se vrati u narod. Njeni autori i kad se zna ko su, übrzo se gube u toj naknadnoj anonimnosti. Tokom vremena kafana, kao važno sredstvo masovnog komuniciranja, zatim koncerti i priredbe, preuzimaju ulogu posrednika te pesme, osiromašuju čak i njenu praktično-životnu funkciju i gotovo je u potpunosti pretvaraju u zabavu. Na toj liniji ona nove podsticaje dobija uoči, a pogotovu posle prvog svetskog rata. Iz razloga koje ćemo kasnije obrazložiti, posle drugog svetskog rata ova pesma jedno vreme je potisnuta da bi se uskoro vratila s novom snagom, i to ne samo u kafane, nego još vise i razgranatije na radio i na televiziju. Uoči drugog svetskog rata smatralo se da treba oplemeniti izvornu, tradicionalnu narodnu pesmu jer je ona sirova. Plaga stilizacija neanonimnog kompozitora treba da joj tu surovost üblaži. Međutim, takvom intervencijom.

134