RTV Teorija i praksa

tada bili pod uticajem ideologije unitarizma koji se sakrivao lažnom fasadom proleterskog internacionalizma. Republički sistemi su, međutim, neko vreme potpadali pod uticaj nacionalističkih devijacija i u kanale međurepubličkog komuniciranja unosili nacionalističke konfliktne situacije. Struktura jugoslovenskog komunikacijskog sistema je decentralizovana postojanjem autonomnih republičkih sistema. Takva struktura je rezultat principa samoupravnog socijalizma, jer samo postojanje republika i republičkih komunikacionih sistema još ne znači decentralizaciju . . . Komparativna analiza pojedinih sistema u svetu pokazala bi da je jugoslovenski sistem principijelno i dosledno razrešio ovaj veoma komplikovan i kompleksan problem. Svaki komunikacioni sistem vrlo lako podleže različitim oblicima centralizacije. Naročito na području sredstava masovnih komunikacija deluje možemo da kažemo gvozden zakon hijerarhije informacija. Taj zakon prouzrokuje koncentraciju informacija na vrhu. Zato svi sistemi na svetu pokušavaju da uvedu izvesnu decentralizaciju. Komunikacione sisteme, znači, valja tako restrukturisati da se postiže redistribucija informacija; tok informacija treba usmeriti u javnost, u bazu, gde vlada »informaciona glad« savremenog čoveka. Mreža komunikacijskih tokova u jednom sistemu ugradena je u piramidalnu strukturu. Obično postoji kompleksan sistem horizontalnih i vertikalnih tokova: u bazi piramide preovlađuju horizontalne komunikacije; jedan vertikalni tok povezuje te komunikacije sa višim nivoom komuniciranja gde takode postoji sistem horizontalnih komunikacija; isto se događa na višim nivoima, jedino s torn razlikom što je sve manji i manji broj ljudi koji saraduju u horizontalnoj komunikaciji. Dakle, sistem vertikalnog povezivanja sa različitim nivoima presečen je sistemima horizontalnog komuniciranja. Funkcija viših nivoa horizontalne komunikacije jeste u üskladivanju stavova i donošenju odluka;