RTV Teorija i praksa

domaćinstvima koja ne poseduju radio-prijemnik, pa objektivno i nemaju mogućnosti za nesmetano slušanje radija. No i kada posedovanje prijemnika nije stvarna smetnja, oni u manjoj meri slušaju radio od obrazovanijih lica. lako se ne radi 0 naročito velikom relativnom broju, valja istači da od skoro milion nepismenih, skoro 270 hiljada svakodnevno sluša radio. U pitanju je ne mala kategorija gradjana lišena tokova pisane komunikacije pa je uloga radija društveno veoma značajna. Dodajmo ovom broju i ovim razmatranjima 1 sledeču obrazovnu kategoriju koja je samo za nijansu na višem nivou, pa čemo se susresti sa skoro 1350 hiljada lica kojima je, usudjujemo se reči, radio-informacija teorijski jedina veza sa društveno-političkim zbivanjima u nas i u svetu, a oko 400 hiljada lica tu mogućnost i koristi (tiraž koji bi mnogi dnevni listovi poželeli). To dakle znači da od 957 hiljada nepismenih, 265 hiljada ili 27,6 odsto sluša radio, a od 387 hiljada pismenih, bez školske spreme i 1-3 razreda osnovne škole, 137 hiljada ili 35,4 odsto ostvaruje svakodnevni kontakt sa radio-programima (vidi 51.2.). Posmatrajuči stubičaste dijagrame (51.2.) uočavamo da sa porastom stepena školske spreme raste i interesovanje za radio, da bi se samo nešto malo u relativnom smislu taj odnos poremetio kod kategorije „Više škole, fakulteti i visoke škole”. Da li se tvrdnja o medjusobnoj zavisnosti stepena školske spreme i slušanja radija može osporiti eventualnim argumentom da bi i manje obrazovani, rado slušali radio kada bi posedovali prijemnik koji bi im to

193