RTV Teorija i praksa
Proizvod rada radio-difuznih organizacija je roba 1 , a njihova proizvodnja je materijalna proizvodnja 2 bez obzira kakva joj je spoljašnja priroda - da li je to glas iz radio-prijemnika ili slika sa televizijskog ekrana. Baš zbog te robne specifičnosti, usklađivanje prometnog izraza konkretnog rada koji stvara radio- i televizijske programe i suprotnosti između apstraktnog i konkretnog rada su složeniji nego kod ostalih roba, ali u osnovi RTV programi nose sve njihove bitne karakteristike.
1.2. Način formiranja pretplate Obim i struktura radio- i televizijskih programa koncipiraju se prema potencijalnom broju i slojevitosti konzumenata tih programa, nacionalnim, odnosno kulturnim osobenostima, rasporedu slobodnog vremena itd. Prema tome, obim i struktura radio- i televizijskog programa nije neka apstrakcija, već procena potreba korisnika kojima su programi namenjeni i koji te programe putem pretplate „kupuju”. Po karakteru proizvodnje čiji finalni produkt nije opterećen kroz neki supstancionalni predmet, proizvodnja radio i televizijskog programa slična je proizvodnji električne energije. I proizvođači električne energije (hidroelektrane i terraoelektrane) proizvode električnu energiju prema potencijalnim potrebama svojih korisnika (istina, u ovom slučaju potrebe se mogu proceniti na egzaktniji način) i kroz dalekovode šalju ih konzumentima. Međutim, samo one količine električne energije koje merni instrumenti potrošača registruju kao utrošene, naplaćuju se po unapred određenim cenama. Pri utvrđivanju cena električne energije polazi se od toga da sva električna energija koja se proizvodi neće biti utrošena. Ove količine električne energije za proizvođača su u
' „Roba jc pre svcga, spoljašnji predmet, stvar koja svojim svojstvima zadovoljava Ijudskc potrebe bilo koje vrste. Ništa tu ne menja kakve su prirode ove potrebe, na primer, potiču li iz stomaka ili fantazije". (K.Marks: Kapital, tom I. str. 2., „Kultura”, Beograd).
2 „Та materijalnost, odnosno predmetnost sadržana je i u društvenom (apstraktnom) radu čija se .supstanca’ kao iskristalisana gruševina radnog vremena nalazi u proizvodu rada RTB. I upravo ta predmctnost i jeste ono što taj proizvod rada čini robom, tj. što ga može i dovodi u odgovarajuće odnose prema drugim robama" (M.Sinđič: Društveno priznavanje rada u RTB, Stručna saopštenja o elementima primene ustavnih amandmana u RTB).
20