RTV Teorija i praksa

Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Jugoslavije. Izrael, Španija i Švajcarska kandidovali su po jednu, a sve ostale zemlje po dve radio-dramske emisije. Radio-stanice koje su prezentovale svoju dramsku produkciju, pridržavale su se propozicija plašeči se moguće eliminacije iz konkurencije i tako se pred slušaocima našlo 25 dramskih emisija snimljenih isključivo na osnovu originalnih radio-dramskih tekstova. čime je u prvi plan stavljena radio-dramska literatura, a ne radio-dramsko delo (ova opaska ne preferira suprotstavljenost, več primarnost). A da su propozicije zaista rigorozne i jednosmerno instruktivne pokazao je i slučaj španske radio-dramske emisije Gaspar, Petera Handkea, u radiofonskoj obradi H.L. Gomeza. Izgleda da su Španci unapred računali sa mogućim prigovorima sa stanovišta festivalskih pravila, te su svoju uvodnu reč, ispisanu ispred priloženog teksta, naslovili pitanjem: zašto Gaspar, objasnivši zatim da je P.Handke na osnovu istorijske činjenice (godine 1828. otkriven je u Nemačkoj jedan mlad čovek, Kaspar Hamser, nesposoban da govori i da se kreće), konstruisao izuzetno interesantnu „studiju” o jeziku kao medijumu manipulacije čovekom i njegovom slobodom i da je H.L.Gomez, kao radio-adaptator ovih motiva (pozorišne drame) otišao korak dalje, uzimajući za objekt takve manipulacije, zajedno sa Gasparom, i samog slušaoca, čija se volja verbalno lomi i koji ulazi u svet „psihološkog mehanizma” date iluzije o sposobnosti pojedinca da deluje slobodno. Verovatno je, uz ostale elemente, i melodičnost španskog jezika doprinela izuzetnoj plastičnosti ove emisije koja je ritmičnom i lingvistički asocijativnim metodom otkrivala stvarni i mogući svet verbalnog nasilja, stvarajući čudesnu igru pojmovima i Ijudima. Ovo je bila jedna od retkih emisija čija je metaforičnost sukcesivno nadrastala svaku literarnu banalnost, dramaturgijsku konstrukciju i nametljivost zvučnih egzibicija. Snaga ekspresije i podstaknutih asocijacija stavlja slušaoca u aktivan položaj čoveka koji razmišlja, bez obzira na namere realizatora emisije da i njega učine objektom (ili upravo zahvaljujući takvim namerama). Akcent je, dakle, na mišljenju, na bogatstvu asocijacija, na poniranju u prirodu jezičke strukture, u opasnosti koje se kriju u njenim konvencijama i mogučim zloupotrebama, svesnim i nesvesnim. Tema je, dakle, višestruko interesantna; aktuelna i univerzalna istovremeno. Ona, verovatno, u kontekstu španske situacije ima i svoje posebne dimenzije. S druge strane, realizacija je do

204