RTV Teorija i praksa

Roberto Faenca

NE TRAŽEĆI DOZVOLU

„Svet je ružan, ali zato ne funkcioniše dobro. |edino rešenje problema komunikacije jeste političko rešenje”. Ovakvim porukama Roberto Faenca, (Roberto Faenza), autor angažovanog, antropološkog dela Ne traieći dozvolu 1 pokušava da ospori autoritarnu upotrebu sredstava za masovnu komunikaciju boreči se za temeljnu izmenu infrastruktura tradicionalnih društava. Polazeći od činjenice da štampa, radio, televizija nisu sredstva masovne komunikacije, več masovne informacije, Faenca se zalaže za njihovo revolucionisanje. Da bismo govorili o komunikaciji masa, a ne o masovnoj komunikaciji, o dijalogu a ne o monologu, neophodno je da centralizovana, birokratska i autoritarna sredstva pređu u ruke njihovih dosadašnjih potrošača. ..Komunikacija” - kaže Faenca - ~to jest diialog, to jest kritika, to jest dijalektika jeste integralni deo revolucionarnog procesa”. Ističuči kako četiri savremena trenda: masovna proizvodnja, masovno reklamiranje, manipulacija medijima i automatizacija bitno naglašavaju konformizam i time kreativnost čine teško dostižnim idealom, Faenca oštro kritikuje savremene zapadne teorije koje komunikaciju tumače kao privilegiju. Nepoverenje u kreativnost masa zadire u istorijsku suštinu klasne borbe. |asan primer zlokobnog uticaja zapadnih teorija Faenca otkriva u širenju misli Maršala Makluana u zemljama Trećeg sveta. Kanadskog teoretičara i najpopularnijeg profetu elektronske ere Faenca vidi kao genija stavljenog u službu potrošačkog društva koje štiti određene i jasne klasne interese. Bezrezervna podrška čuvenoj

Makluanovoj devizi „medij je poruka” svakako raćuna na oćuvanje postojećeg stanja, na propagandu, a ne na komunikaciju. Stavljen u položaj „prijemnika” Makluanov čovek je beznadežno otuđen. Zato Faenca kaže: „Ако svaka komunikacija otkriva moguću formu otuđenja, potrebno је pronači naćin da ,prijemnik‘ ne ostane pasivan več da osvoji teren kritike, vrednovanja, odbacivanja ili usvajania samih sredstava za masovnu komunikaciju; rečju - da ostvari samoupravljanje medija”. I zaista: u tom slučaju ne bi bilo govora o otudenju, već o prisvajanju, јег princip odbrane protiv otuđenja podrazumeva pravo na prisvajanje poruke. Faenca se, stoga, zalaže za forme akcije koje imenuje kao „dvojne moći” to jest kao paralelne i alternativne sisteme које bi kontrolisale mase same. Ne želeći da prvo menja čoveka kako bi ovaj potom menjao strukture, Faenca se zalaže za direktnu promenu struktura. Šta to znači? Budući da Faenca svoje delo naziva priručnikom, odgovor na ovo pitanje postaje krajnje jednostavan. Pre svega, treba ukinuti monopol manjine nad sredstvima za masovnu komunikaciju. No, time bi se problem samo umaniio. Ne radi se, dakle, o poboljšanju sadržine več o korišćenju medija kao instrumenta borbe za jedinstvo i bratstvo među Ijudima. Faenca vidi ozbiljnu šansu u novim audiovizuelnim sredstvima kao što su videotejp, video-kasete itd., znači u tzv.

1 Roberto Faenza, Senza chiedere permesso, Feltrineli, Milano 1976.

228