RTV Teorija i praksa

zemljama nisu sledili isti postupak pa su rezultati bili različiti (možda bi rezultati bili različiti i da jc primenjen isti postupak). Međutim, malo je bilo istraživačkih timova koji se nisu složili sa osnovnim zaključkom grupe britanskih istraživača: ni u jednom slučaju „sama deca ne bi odabrala taj film za nagradu’ - . Neki timovi istraživača su pokušali da pitanja koja su počinjala sa ~da li vam se dopada” prošire kako bi dobili osnovu za upoređivanja (tj. davali su, na primer, deci sliku komode sa fiokama na kojima je pisalo: ~moj najomiljeniji program” ili „jedan od programa koje najviše volim” itd. po padajučoj skali. Tražili su zatim da deca odaberu jednu od fioka u koju bi stavili nagrađeni film). Ovakvim postupkom ovi filmovi su dobili osrednje ocene i svrstani su negde ispod druge fioke. Psiholozi koji proučavaju razvoj deteta govore nam o neobičnim stvarima u vezi sa odnosom dece prema televiziji. ,Д!)еса do sedme godine (sem опе najinteligentnije)” - kaže se u jednom engleskom izveštaju o filmovima koji su dobili nagradu ~Prix Jeunesse” - „пе mogu da prate tok radnje koja je prikazana kroz niz fotografija”, tj. deca ispod sedam godina (ukoliko nisu veoma bistra) gledaju filmske slike kao izđvojene jedinice i ne mogu da razumeju kako se one međusobno uklapaju u priču. Štaviše, veruje se da deca ispod šest ili sedara godina smatraju sve ono što vide na filmu „stvarnim” jer im nedostaje sposobnost da razluče fantaziju od stvarnosti. U onoj meri u kojoj su ove procene tačne, zadatak stvaranja programa za decu se potpuno razlikuje od zadatka stvaranja programa za odrasle. Samo su naučnici mogli da dođu do pretpostavke da četvorogodišnje dete ne oseča priču filma koji mu u stvari priča priču - te da, iako su deca drukčija od odraslih u pogledu osećanja „stvarnosti”, različite definicije nisu obavezno i protivurečne. U opredeljivanju za neke programe za odrasle, koje večina dece počinje da gleda pre nego što pođe u školu, ne postoje velike razlike između dece i odraslih, a tamo gde one postoje sadržaj ima veči značaj nego tehnika (tj. naučna fantastika nasuprot komediji, avanture nasuprot varijete programu). Več je odavno poznato da deca vole priče o duhovima, komedije sa gegovima, kao i priče o junacima i junakinjama (poželjno je da junaci budu nešto malo stariji od njih) koji pobeđuju drske, mistcrio/ne i opasne protivnikc. Povečanje i smanjenje napetosti je za njih, kao i za odrasle, jedan od osnovnih vidova „zabave”. Kada se bolje razmisli, veliki „dečji” pisci na engleskom jeziku su najčešće i najveći pisci

182