RTV Teorija i praksa

pobegao je i ~naš” snimatelj... Snimatelj koji je kamerom morao da vidi ovu utakmicu, da bi njene najuzbudljivije detalje videli milioni gledalaca. Nije važan toliko taj neviđeni gol. A ni ime snimatelja. Samo uzgred valja ga podsetiti na stotine njegovih kolega po poslu, koje nije uplašila ni iđša olova i granata da snime detalje najvećih bitaka otkako je kamera izumljena.” B.M. (17.1V 79) Godine 1970. na našem TV festivalu nagradu za kameru dobio je Ranko Stanišič za autentične i neponovljive snimke banjalučkog zemljotresa. Protivno instiktu samoodržanja, umesto da beži ili sklanja glavu, on je ostao s kamerom u ruci dok se pod njim zemlja tresla i kuće se rušile. Na sednici žirija, po pričanju prijatelja koji mu je bio član, raspravljalo se ipak da li dati nagradu Stanišiču ili jednom drugom snimatelju koji je snimio niz lepih sekvenci u nekoj TV drami. Prevagnulo je ovo, neponovljivo, Ijudsko i potpuno pripadanje profesiji i toj istoj televiziji. Završavam ovo druželjublje sa meni dragim krajem prve rečenice iz Rusoove autobiografije: „Osećam svoje srce i poznajem Ijude”.

173