RTV Teorija i praksa

mehanizma. I upravo je u tome stvar. Ono što je važno u Kalezićevoj knjizi je što on pokazuje način na koji televizija deluje kao prezervativ. Reč je o televiziji koja nas na taj način pravi sterilnim, koja ima neosporno biološki negativno dejstvo. U osnovi televizije, u samoj njenoj biti leži upravo tehnologija. Na televiziji se najbolje može pratiti razvoj tehnologije i to zapadne tehnologije, jer jedino Zapad ima tehnologiju - Japan nema, niko nema svoju autentičnu tehnologiju, svi je uvozimo sa Zapada. Upravo zato televizija na svom temeljnom nivou reprodukuje kapitalistički način proizvodnje koji i ostvaruje tehnologiju i njene oblike, njene medije. Upravo ta tehnologija stvara pojmove sa kojima mi operišemo i time nas ona namerava potpuno odrediti. To je jedna temeljna opasnost koja dolazi od strane televizije. Zbog toga, knjiga koja se određuje prema televiziji mora biti poziv na otpor, odnosno poziv na još veči otpor prema televiziji - ne direktno, naravno, pokret otpora, ali reč je o tome da se s jedne strane moramo odupreti televizijskom veštačkom osemenjavanju, a s druge strane, na temeljnijem nivou, reč je o tome da se odupremo kapitalističkom načinu proizvodnje koji nam se indirektno nudi preko same forme televizije. U tom smislu i vidimo največi značaj Kalezičeve knjige. PETAR ŽIVADINOVIĆ: Mislim da je teza o prenosu tehnologije koja ima za posledicu određene društvene odnose u kojima je nastala, prilično teška za dokazivanje. Diskusija može da se vrati unazad. Još je Lenjin zastupao sasvim suprotnu ideju, u diskusiji šta da se radi, da li da tehniku koju poseduju kapitalisti jednostavno uvozimo da bismo p ovečali materijalnu bazu, jer socijalizma bez toga nema. Da li je ta tehnika, i to što spada u proizvodne snage, da li je to etički neutralno, ideološki neutralno. Lenjin je zauzeo stav da je to ideološki neutralno, da je to sredstvo i da če u socijalizmu biti upotrebljavano u druge svrhe. Kasnije su se javile drukčije teze, u savremenoj sociologiji da pomenemo Andre Gorca, pa pomalo i Hajdegera - da ta oruđa sama sobom uslovljavaju ili uspostavljaju neke društvene odnose. Povodeči se za tim tezama ovde se malo kod druga Jevtovića čula, ali više u obliku postavljanja pitanja nego u odgovorima, čula se ponovo teza da televizija kao specifična tehnologija, naravno, uvodi i društvene odnose ili predstavlja opasnpst od uvođenja društvenih odnosa sredina u kojima je ona nastala, Ja mislim da je teško dokazati tu tezu, ali su njene implikacije od teorijskih do praktično-političldh suviše vidljive.

212