RTV Teorija i praksa

Podsetiću vas na jedan istorijski primer koji pokazuje koliko je ta teza neodrživa silom realnosti, ma kakve njene implikacije bile. Kina je 30 godina pokušavala da izgradi zatvorenu ekonomiju, da se spase od uvoza bilo kakve tehnologije, da se spase od uvoza proizvoda potrošačke civilizacije. Imao sam priliku da jednom govorim sa jednim starim francusldm marksistom koji mi je rekao: - „Kad-tad oni će morati da se otvore, jer se život ne može zatvoriti”. I prisustvujemo prizoru dosta poučnom za one koji su verovali da je mogučno da se nerazvijene zemlje izoluju od Zapada, od njegove tehnike i tehnologije, da stvore novo društvo, novu kulturu, na novoj tehničkoj bazi, da sve same izmisle, da stvore jednu civilizaciju potpuno izolovanu, odvojenu, nasuprot tzv. Zapadnoj. Ja mislim da je to potpuno nedijalektičko stanovište. Ništa se ne može stvoriti nasuprot Zapadnoj ili Istočnoj civilizaciji, nego samo na temeljima tih civilizacija. Tehnika, kao što je televizijska tehnika, implicira, doduše, ako se primeni recimo u organizaciji televizije, s obzirom na ciljeve vrednosti, svrhe, prirodu programa, ono što sad tehnika jeste ... ALEKSANDAR PETROVIĆ: Nije reč o tehnici, nego o tehnologiji. To su različite stvari. MIROLJUB JEVTOVIĆ; Pokušajmo da rasčistimo ovaj problem. Ja nisam rekao da tehnologija utiče na društvene odnose. Pazite, društvene odnose s'mo mi sami revolucionarnom akcijom promenili, i razvijamo ih tako što smo nacionalizovali sva velika dobra, tako što smo privatni način proizvodnje podruštvili. Mi sada, između ostalog, govorimo o podruštvljavanju televizije, o razvoju samoupravljanja u sferi komunikacija. U čemu je problem? Tehnologija nije samo tehnika, nego pre svega način koriščenja tehnike i metoda rada. Postoji tehnologija naučnog rada, tehnologija intelektualnog rada gde i nema tehnike. Problem je u sledećem: niko ne kaže da treba odbaciti ono što su prethodna društva stvorila - to bi bilo glupo. Međutim, trebalo bi tehniku i tehnologiju za proizvodnju dobara tako koristiti da proizvodi bolje i više nego buržoasko društvo, ali da pri tome radnik ne bude u poziciji dodatka mašini, već da radnik bude u poziciji humanijoj od one u koju ga kapitalista stavlja. Kako? Ja dovoljan odgovor nemam, ja imam pitanje. Mi ragvijamo samoupravljanje i hočemo da gradimo komunizam.

213