RTV Teorija i praksa

51% anketiranih jednako volelo i rad i dokolicu, taj procenat je 1975. iznosio 47% a 1976. samo 36% dok je sklonost za dokolicu sa 36% iz 1962. porasla na 54% u 1976. godini. Ovi odnosi pokazuju da se rad kao vrednost smanjuje pa se postavlja pitanje kako vaspitavati decu. Na pitanje ~Da li verujete u društveni napredak?” 1976. godine potvrdno je odgovorilo 60% a odrečno 19%; kod omladine je taj odnos bio još povoljniji: 72:13. Tri godine kasnije vera u napredak se znatno smanjila pa je 48% dalo potvrdan a 30% odrečan odgovor. Na pitanje da li če život u budućnosti biti lakši ili teži, procenti su se kretali sa 28% u 1962. na 15% u 1974. i izražavali veru u lakši život, a u isto vreme sa 39% na 57% iznosili verovanje da će se teže živeti. Istraživač je te rezultate ocenio kao raspad vrednosti i, tragajuči za rešenjem, postavio pitanje: u kom obimu se tu radi o uticaju televizije. Navode se prva istraživanja iz 1948. godine kada su sociopsiholozi Paul F. Lazarsfeld i Robert Merton u svom članku naveli da treba razlikovati tri aspekta: uticaj medija samim postojanjem medija, uticaj određene organizacione forme i na kraju uticaj sadržaja. Tada je to delovalo suviše školski i shematski a trebalo je da bude opomena i podstrek da se ispita uticaj koji nastaje prostim postojanjem televizije. To je moglo da se izvrši kada se televizija teritorijalno širila, da se prouče navike Ijudi pre nabavke TV aparata, Kad je več bilo krajnje vreme, televizija je u Nemačkoj obuhvati'a 71% porodica, 1966. godine, Institut za demoskopiju u Alensbahu ispitivao je godinu i po dana porodice pre i posle nabavke TV aparata i poredio sa onim porodicama koje nemaju TV aparate. Autor smatra da tim podacima nije posvečena odgovarajuča pažnja. Najvažniji zaključci su: a) televizija je prijatnija nego što je kupac TV aparata mislio pre kupovine, b) korišćenje ostalih medija (novine, časopisi) nije u tolikoj meri potisnuto kao aktivnost u slobodno vreme) npr.

manje se igraju karte, manje majstoriše po kući, manje radi ručni rad, pišu pisma, bavi sportom i gimnastikom, raanje pešači) a istovremeno je porasla želja da se slobodno vreme aktivno provodi po svom nahođenju. Tako je nastao jaz između stvarnog ponašanja i želja, a to znači da je porastao samoprekor što se suviše vremena provede pored TV aparata, i to je početak nesigurnosti u ponašanju. c) manje se razgovara sa bračnim drugom, porodična klima nije poboljšana, porastao je interes za politiku kao i uverenje da se o njoj dovoljno zna. Jedna anketa iz 1976. godine, poređena sa 1963, pokazala je da su jako smanjeni razgovori između bračnih drugova kao i da se razvila neka vrsta iluzije da se sve razume; Ijudi su spremni da daju sud nezavisno od toga koliko su stvarno informisani o temi. Slična istraživanja u Engleskoj i SAD pokazala su da televizija jače od drugih medija poljulja čovekova shvatanja jer ona efikasnije savlada psihološke mehanizme kojima pojedinac brani svoja shvatanja. Na kraju autor iz 'odi zaključak da uticaj televizije nij l samo negativan jer npr. informisanjem o politici povečava se otpor protiv demagogije a smanjuje rastojanje između političara i građana. Ostao je neistražen uticaj „samog postojanja” medija kao i drugi aspekt: uticaj organizacije medija u različitim društvenim sistemima, uticaj koji proizilazi iz odnosa snaga društva i ovakve ili onakve organizacije televizije. 5. I u ovim brojevima „Medien-Report” najviše je članaka koji obrađuju televiziju i nasilje. Ti članci su mahora već objavljeni u nekom časopisu ili novinama pa su tako dospeli do široke i raznorodne publike koja je i bez, a i pre televizije imala izraženu sklonost ka temama sa nasiljem u filmovima i štampi (u najširem značenju). Televizija tu sklonost nije stvorila, ona joj je samo udovoljila, na nov način.

233