RTV Teorija i praksa

jedna dilema ostaje otvorena: ili je stari mitski motiv neinspirativan za izvršenje novih zadataka ili je današnja kultura istorijsM toliko posredovana da je odavno izgubila kontakt sa spontanim, toliko otuđena da sa staromitsMm i ne može da se susretne bez podsmeha? PrometejsM radio-zadatak iz Austrije kao da je vile novinarsM nego titansM, mada, istini za volju, ni celo prometejsko pleme ne bi moglo da ga uspešno izvrši. Prepreka ima titansku tvrdoću, ali ideja i realizacija nemaju prometejsku dubinu, a još manje izvorni prometejsM zanos. I tako, kad se jedan moderni radio-Prometej prisloni uz staromitskog Prometeja, utisakje da ovaj novi Mda džigericu onom starom. U kontekstu ukupnih festivalsMh programa, Prometej Franca Rohelta ima, čini se, i jedno specifično značenje, kao svedočanstvo o kulturi našeg vremena; uz aktuelnost koju nesumnjivo sadrži, ova radio-drama posredno definiše naše vreme kao doba informacione kulture. To je tehnizovani mit racionalnog, mit u kojem je umetnost odstupila a informacija preuzela njenu ulogu, kao jedini, poslednji, prometejsM princip. ALEKSANDAR U INKUBATORU Da deci pripada budučnost, svejedno kakva, pokazala je i ~Prix Futura”, na kojoj se našlo nekoliko emisija dokumentarnog i radio-dramskog žanra, u kojima se govori o teskobama i otuđenosti dečjeg sveta, o rano rođenim bebama, o redukovanoj dečjoj igri i dečjoj mašti koja stavlja znak jednakosti između imaginarnog i stvarnog. U škotskoj dokumentarnoj emisiji dvoje dece, sestra od 15 i brat od 10 godina, radio-porukom traže Ijude koji bi hteli da budu njihovi roditelji. Njihova želja za bilo kakvim roditeljsMm kutkora istovetna je sa željom 4.000 škotske dece čiji su roditelji razvedeni. Bugarska radio-igra upučuje pouku roditeljima koji zanemajuju decu, ostavljajuči ih same pored malog ekrana da nesigurno traže svoj identitet u beskonačnim spojevima stvarnog i imaginarnog, realnog i mogučeg. Pouka je usledila na Maju, a prethodila joj je odluka dvoje dece da Mdnapuju autobus, posluživši se čokoladnim pištoljima, i da privole šofera da ih povede u neku izmišljenu zemlju. U igru su se uključili i inspektori nevični da se bave ovakvom vrstom saobračajnog „terorizma”. Belgijska emisija Glasovi iz rezervata govori o zajedničkom životu dece u blizini Antverpena gde nema pravog prostora za igru i neusiljen način života; o bibliotekama,

40