RTV Teorija i praksa

traži čist zvuk. Ujutru, po pravilu, ne možemo očekivati posebni misaoni napor primaoca, jer on često ima i dmgu paralelnu aktivnost sa slušanjem radija. Ujutm je najmanje onih koji sede uz radio i koncentrisano prate program. Prema tome, još manje možemo da očekujemo čulno naprezanje da bi se razumele naše loše telefonske linije, ili tobože dopisnički materijal. Izgubićemo kontakt sa slušaocem vrlo lako, ako on ujutm treba da prilazi radio-aparatu, da namešta potenciometar, da bira po skali, da poboljšava prijem itd. Jutro na radiju znači: ništa rapavo, ništa Skripavo, ništa krckavo, ništa što slušaoca nervira, ništa što traži poseban napor, već kratke, jasne, čiste, dobro čujne pomke, koje se čuju u trećoj sobi, koje se razumeju i u kupatilu, iako je radio ostao u sobi. Faktor te resocijalizacije zahteva ujutm i pretežno domaće teme, ili samo ona svetska zbivanja koja su od interesa za našu zemlju. Različito vreme plasmana u velikoj meri određuje i način prijema jedne pomke, koja na prvi pogled može da izgleda irelevantna, ali našim veštim delovanjem može da se učini veoma korisnom i relevantnom. Kome su namenjene Novosti dana? Novosti dana namenjene su pretežno zaposlenom čoveku iz velikih centara kao i iz malih mesta (jer sve lokalne radio-stanice prenose Novosti dana). Važno je da se radni Ijudi tim pomkama uključuju što više u akciju. Govori se samoupravljaču, delegatu, biraču, đaku i studentu, porodičnom ili kafanskom mčku, putnicima u autobusima i u privatnim kolima, učesnicima mnogih sednica, konferencija, zasedanja i hiljadama Ijudi u čije interese te sednice zadim. Dakle, u Novostima dana nije dovoljna samo britka i kratka vest, već se traži i malo detaljniji izveštaj i gmpisanje informacija. U Novostima dana pretežno idu pregledi prepodnevnih dmštveno-političkih i sličnih javnih aktivnosti. Ali ne te aktivnosti uzete po sebi, kao sebi svrha i sebi dovoljan cilj; ne apstraktno, već preko mosta slušalačke motivacije, Tu je veština profesionalca koji pravi emisiju od događaja. Zašto smo to izabrali, taj odbor, tu sednicu, te zaključke? Zašto smo baš to posebno pratili? Šta se menja u položaju tih i tih Ijudi kojima se obraćamo? Kako to dodiruje interes onog „dragog slušaoca”, kome mi nekad podilazimo i mislimo da Ijubaznim glasom činimo od njega svog saučesnika. On treba da postane učesnik i saučesnik u dmštvenoj akciji, a iz našeg načina plasmana i

37