RTV Teorija i praksa

obrađe materijala mora da razume da će nešto izgubiti ako to ne čuje, ne shvati i ako ostane po strani. Preko mosta njegove motivacije treba apstraktnu političku građu činiti konkretnim akcionim elementom. Mnogo je u tom smislu važnije reagovanje slušaoca posle prijema, ono što u njemu ostaje i što ga motiviše na dalji odnos prema toj sadržini informacije, nego gola reporterska korektnost, prepričavanje i prepisivanje onoga što je u toj informaciji dato. Motivisanost siušalaca se kod nas ne uzima dovoljno u obzir prilikom pravljenja najava i vođenja emisija, događaji se prezentiraju krajnje pojednostavljeno: odbor taj i taj razmatrao to i to. Retko je ko razmišljao pola sata ili pet minuta kako taj odbor da prikaže sada, ovom slušaocu, kao temu koja zadire u njegov život Da se razmišlja i vaga, i da se napravi deset varijanti, pre nego što se ostane na jednoj najavi - za to nema vremena u praksi, Treba menjati stil pripremanja emisije: Novosti dana treba za redakciju da počinju u 14,30 ane u 15,00 časova. Tako je pola sata do emisije voditelj sam sa sobom. Posle može jedino neki zemljotres, put Predsednika Republike ili njegov povratak s puta, jedino to ne sme da izostane; uzimaju se u obzir samo one stvari koje se, zbog izuzetne važnosti, übacuju u toku emisije. Možemo li sve što se informativno i komentatorski saopštava o društvenoj aktivnosti predstaviti tako đa se slušalac identifikuje sa društvenim tokovima i sa akterima, da postane subjekt, a ne da umanji svoju društvenu aktivnost i postane ziovoljni posmatrač scene? U tom cilju, pre svega, mora izveštačima da bude potpuno jasna društvena akcija, da bi sa radija išla i jasna propaganda o njoj. Onda slušalac može da se animira, da se uključi u konkretnu borbu. U gradiranju značaja građe za Novosti dana taj akcioni element treba pre svega da određuje važnost događaja i da bude element plasmana. Ne samo nivo aktera u događajima, mada ni hivo aktera ne isključujemo, već da prvenstveni kriterij voditelja bude: šta mu se nudi sa gledišta ove akciono-društvene motivacije kao najpodesnija tema, šta je aktuelno težište motivisanosti slušalaca. Recimo, gradnja stanova i lična sredstva; upis u škole i na fakultete; zapošljavanje pripravnika i, uopšte, mlade generacije; nestašica namirnica i sporo dogovaranje uvoznika; cene i zarade... Takve teme, ma gđe se raspravljale, ako se dobro raspravljaju, idu u susret motivisanosti slušalaca da postanu akteri u tome raspravljanju i u društvenoj akciji.

38