RTV Teorija i praksa

suvim, logičnim, didaktičnim. Preterano naglašavanje čulnih formi mišljenja i zapostavljanje tematsko-logičke tendencije podjednako je pogubno po delo: ovo je osuđeno na čulnu haotičnost, elementarnost, mahnitanje. Samo u ,dvojno objedinjenom' uzajamnom prožimanju ovih dveju tendencija počiva napetošču bogato jedinstvo forme i sadržine«. 17 Sve slike - bile one pesničke ideje - slike ili čulne slike: ikonički simboli ili pak muzičke, tonske strukture - mogu delovati samo po zakonima njihovog kontekstualnog osmišljavanja; tek na temelju jedne svesne, diskurzivne intervencije ka kontekstualnom oživljavanju slika, svih ponaosob uzetih simboličkih formi od kojih je sazdana struktura poruke, umetničko delo, ta poruka osim svoje emocionalno-estetičke, može steći i onu drugu intelektualno-smisaonu dimenziju. Stoga je i moguče reči: »po neraskidivom jedinstvu ovih elemenata - čulnog mišljenja i izričito svesnih stremljenja - umetnost je jedinstvena i ne može se oponašati na područjima gde korelativna analiza zavisi od uporednog dešifrovanja« lB - elemenata: čulno-afektivnih i logičko-intelektualnih dimenzija u strukturi dela; jer, reč je o ta dva toka koja su do te mere srasla da se nijedan od njih ne može izdvojiti a da se pri tom ne naruši smisaono-estetičko jedinstvo dela, poruke. Čak i kad bismo, zarad estetičke analize, podvrgli analitičkom dešifrovanju »najosnovnije zakone čulnog mišljenja«, našli bismo da se i najsloženije ideje umetničkog dela eksponiraju »slikovno-čulnim strukturama« tj. prema modelu »čulnog mišljenja«. Zbog toga i kažemo da slika bez ideje ovapločene u njoj ostaje neosmišljena forma, simbol bez značenja, a ideja bez te svoje materijalno-čulne forme neovaploćena, neobjektivizirana i neiskazana na poseban i estetičkim porukama svojstven način. Kada se posmatra dugoročniji globalno-istorijski razvoj Ijudskih civilizacija i kulture, moguče je uočiti primere društveno-uslovljenih situacija u kojima su se ovde tretirani bazični tokovi u strukturi Ijudskih tvorevina preko kojih se ovladava stvarnošču, naizmenično nadređivali, obeležavajući tako čitave epohe. Tako su neke epohe bile u znaku prevlasti ideološkog nad estetskim, ili obratno. Pomenimo samo razne »larpurlartizme« ili pak ideološki prenaglašene orijentacije ka »realizmu«, »socijalističkom realizmu« na primer. Dakle, sve ideološke intervencije i usmeravanja ka realističkom, odnono

17 Ibidem, str. 138. 18 Ibidem.

171