RTV Teorija i praksa

racionalno-logičkom, pozitivističkom poimanju sveta i pojava, baš kao i intencije ka prevlasti estetizma nad intelektualno-logičkom komponentom ovladavanja stvarnošću, ne omogučuju artikulisano srastanje emocionalnog i intelektualnog iskustva u jedinstveno saznanje; bez toga opet nema celovite sprege čoveka sa svetom pojava i procesa. Ukoliko bismo oživeli reminiscencije na neke od velikih socijalno-kulturnih epoha i pokreta kakvi su bili renesansa i, još mnogo ranije, klasična antička kultura, videli bismo da su te epohe upravo istorijske po tome što su se i socijalni i kulturni pokreti međusobno prožimali, uzajamno pripremali i ovaploćivali. Danas je, svakako i u svakodnevnoj Ijudskoj komunikaciji uočljiva prevlast materijalno-potrošačkih orijentacija, a u osnovi svega izuzetno izražena težnja ka intelektualno-operacionalističkom ovladavanju prirodnom i društvenom sredinom; naravno, na štetu učinka koje garantuje skladno jedinstvo intelektualnih i estetičko-čulnih komponenata Ijudske prakse. U tom sraislu, za čitavu savremenu situaciju verovatno bi važile reči Ajzenštajna koji je 1935. godine pozivao filmske stvaraoce da se neposrednije koriste Ijudskim emocionalno-afektivnim iskustvima nego li suvim i asketski osiroraašenim apstrakcionizmora korae je, za račun ideoloških koncepcija, bila podređena svaka emocionalno-estetska intencija. Jer, kaže Ajzenštajn: »Buduči da se sada nalazimo na domaku značajnih uspeha u tematskom osvajanju sveta (o čemu svedoče naši najnoviji filmovi), tehnika našeg zanata iziskuje da na svaki način dublje zadremo u probleme drugog sačinioca« 19 , tj. u strukturu afektivno-emocionalnog iskustva. Objektivnos umetničke istine Tezu o razlikama između istina iskazanu diskurzivnim odnosno metaforičko-simboličkim sredstvima saopštavanja poruka, valja razmotriti i s obzirom na nivo njihove objektivnosti ili društvene uslovljenosti. U tom smislu, propozicijska istina već samim tim što se eksponira u formi apstraktno-logičkih kategorija, kao doslovno logički formulisana zamena za u njoj predstavljenu sh'arnost, ukazuje i na relaciju iz koje je izveden nivo njene objektivnosti. Svako narušavanje doslovno logičke sprege između ta dva pola jedne te iste stvarnosti - predmetno-čulne, s jedne, i simbohcki

i« Ibidem, str. 138.

172