RTV Teorija i praksa

polisemni pojam, može da bude isto toliko preneseno koliko i doslovno značenje - onda iz toga sledi da je simbol ili pesnički pojam (što važi i za likovne, figurativne simbole - T.Đ.) specifikovan ili razgraničen svojim semantičkim aspektom ili karakterom višeznačnog ili polisemnog, pa, prema tome, svojom semantičkom autonomijom; 2) da su, zato, pesnički simboli u eminentnom smislu ona značenja (ili prenesena ili doslovna) koja iz svoje semantičke autonomije izvlače snagu dovoljnu da organizuje i struktura-'(ona sama neposredno ili izatkana zajedno sa drugim) čitave ekspresivne svetove (književna dela)«; 21 to se istom merom, mutatis mutandis, odnosi ina sposobnost ostalih simboličko-metaforičkih sklopova uzetih u funkciji semantičko-ekspresivnih tehnika saopštavanja umetničkih ideja ili istina. Jer, i čulne slike, likovno-figurativni znaci, ma kako sami po sebi semantički »prazni«, uključeni u složenije simboličko-metaforičke spletove ili sintagme stiču simbolička značenja i postaju nabijeni ekspresijama, počinju da izražavaju i govore sopstvenim jezikom. Prihvativši činjenicu da je metafora prožeta diskurzivnošću, intelektualnošću, čime je određena i njena semantičko-ekspresivna vrednost, samim tim prihvatili smo i okolnost da se funkcije metaforički organizovanih poruka iscrpljuju u posredovanju ideja ovaploćenih strukturom tih poruka. Ove ideje su, pak, svojevrsni izraz društva, njegovih ideja, »istorijskog humusa« u kome je nataložena »celokupna ideološka i kulturna materija jednoga društva«, jednoga doba. Tako se, celinom semantičko-ekspresivnih tehnika. u stvari, svestrano zahvata i dalje razvija onaj istorijski nasleđen i pretpostavljen uslov - »humus iz koga če to delo (estetička poruka - T.Đ.) nastati uključujuči se, tako, u jednu nadstrukturu, sa odnosnom pretpostavljenom ekonomsko-društvenom infrastrukturom«. 22 Imajući sve to u vidu, može se tvrditi da su estetičke poruke a priori objektivne istine i zbog toga što se po zakonima prelivanja stvarnog u imaginarno - u ravan dela, transponuje istorijski stečeno iskustvo, sve što je racionalno i u doslovnoj materijalno-životnoj sferi Ijudske egzistencije provereno kao verodostojno biće socijalne prakse i života, kao faktor koji objektivno motiviše i delo i čin. Tako motivisane i u mediju čulno-figurativne simbolike ovaploćene ideje i predstavljaju osnov semantičko-ekspresivnog

2' Ibidem. str. 19b - 197

22 Ibidem, str. 198.

176