RTV Teorija i praksa

jedinstva estetičkih poruka, jer bi se inače ta čulno-figurativna znakovna struktura poruka izvrgla u mozaik neosmišljenih formi, u korpus čistih, praznih sila. Bez ideje, te intelektualne podloge dela, ne samo da nema poezije, književnosti, nego i dela umetničkog opusa uopšte. Zbog svega što je rečeno o vezi između čulno-figurativne simbolike i semantičko-ekspresivne komponente poruka obrazovanih korpusom slika, ideje u njima ovaploćene stiču karakter vrlo kompleksnih fenomena koje i ne možemo razumeti jedino u njihovoj intelektualnoj (semantičko-apstraktnoj) predodređenoti. Fantazijski sadržaj, kao imanentna podloga svake idejom prožete i likovno-figurativnim sredstvima obrazovane strukture, ostaje presudan za karakter estetičkih poruka, svakog umetničkog dela. Time smo, bar u skici, iscrpli temu o društvenoj uslovljenosti umetničkih dela i umetničkih istina ovapločenih u njima; samim tim smo istakli značaj informativno-ekspresivnih funkcija estetičkih poruka, bez kojih bi procesi ovladavanja čoveka svojom sopstvenom sredinom, iskustvima i, konačno, samim sobom, bili krajnje usporeni i možda nemoguči. Komunikativna činjenica Ostaje da, u kontekstu ovih razmatranja, na kraju analize, kažemo još koju reč o - komunikativnoj činjenici. Naime, tretirajuči objektivnu vrednost istina širenih semantičkim porukama, govorili smo o - informativnoj činjenici s ciljem da se njenim posredstvom otkrije ona informativno-činjenička podloga ideja iskazanih jezikom diskurzivnih simbola, njihovo informativno jezgro. Ovde je takođe neophodno da, bar u kračim potezima, obradimo taj problem, pošto i estetičke poruke posreduju određenu meru informativnosti, što če reći da su bez tog informativnog jezgra ne samo neinformativne nego i neestetske. Jer, upravo smo utvrdili da bez ideja nema ni u porukama sadržanog informativnog jezgra na kome se temelji, u ovom slučaju, realističnost jedne umetničke, odnosno estetičkim porukama posredovane istine. Međutim, u kontekstu analize estetičkih poruka, radije govorimo o komunikativnoj nego o informativnoj činjenici, iako se i svaka informativna činjenica može preobraziti u komunikativnu. U slučaju recipročne razmene semantičkih poruka to se i svakodnevno događa. Doduše, to preobražavanje informativnih u komunikativne činove događa se jedino ako do recipročne razmene poruka dođe putem jednog kreativno-dijaloškog procesa, tj. komunikativnom praksom prožetom

177