RTV Teorija i praksa

semantičkih poruka a da se pri tom, već u primarnoj instanci komunikativne veze recipijenata sa porukom, osigura i poimanje semantičkog sloja saznanja implicite sadržanog u strukturi estetičkih poruka. Ovde se taj proces poimanja poruka, njihovog informativnog jezgra, realizuje tek ukoliko se ostvari ceo proces simbolički posredovanog poniranja u semantičko-ekspresivni sloj njene strukture, kako bi se ono što je čisto semantičko (logičko-intelektualno, ideja) doseglo doživljavanjem onoga što je ekspresivno-estetski mehanizam nagoveštavanja ideja - jezik umetničkih žanrova, ono što je čulno-estetski aspekt formi u kojima je ideja dela ovaploćena. Sve te čulno-opažljive forme - slike, posredstvom kojih se estetički uobličava i semantički prožima (simboliše) diskurzivnim jezikom nezahvatljivo iskustvo, na taj način i same stiču status ekspresivnih formi, osmišljenih znakova, te se ceo simboiički korpus umetničkog dela javlja kao »semantičko-ekspresivna komponenta misli«, ideja ovapločenih porukom. Semantičkim produbljivajem tih čulnih slika, figurativnih simbola, u isto vreme se podstiču dva procesa - proces »utapanja« ideja u čulno-estetički uobličenu materiju, likovno-figurativnu strukturu dela i proces njenog simboličkog posredovanja u formama koje se, upravo zbog toga, i same preobražavaju u komunikativnu simboliku, svojevrsni jezik umetničke komunikacije. Tako se, u to čulno-estetsko tkivo poruke utkana ideja, kako smo utvrdili, može eksponirati i pojmiti tek ukoliko se umetničko delo čulno-estetski doživi i u njegovoj semantičko-ekspresivnoj komponenti asocijativno-simbolički razotkrije posebnim kreativnim postupkom. Kako se, međutim, ta ideja doživljava posredno i asocijativno-simbolički, to se i postavlja pitanje koji se sve mehanizmi aktiviraju u procesu estetičke komunikacije da bi se umetničko delo doživelo, a njegova ključna ideja dekodirala, bez čega inače nema komunikativnog čina. Proces dekodiranja ideja ovaploćenih u spletu simboličkih formi i njihovih značenja svakako je centralni mehanizam poimanja estetičkih poruka, a funkcija toga mehanizma se iscrpljuje preko simultano vođenih procesa - samog akta poimanja ideje umetničkog dela i estetskog doživljaja formi u kojima je ona ovaploćena. Taj dvostruki karakter tako složenog mehanizma - dekodiranja poruka (estetičkih) uslovljen je prirodom figurativnih (likovnih) simbola, kodifikovanih u nejezički (neverbalni) sistem značenja kojim se - drugačije nego što se to čini verbalnim simbolima - rečima - eksponiraju ideje o, verbalnim terminima nezahvatljivom, Ijudskom iskustvu. Pošto se neverbalnim jezičkim simbolima, figurativno-

179