RTV Teorija i praksa

-likovnim sintagmama (slikarstvom, filmom, TV) saopštene ideje mogu jedino indirektno simbolički domašiti, dekodirati, ta okolnost se mora posebno ispitati, jer je bitna za razumevanje komunikativne činjenice i njenih funkcija. Posredno simbolički dosegnuti ideje ovaploćene stmkturom umetničkog dela, porukom, znači posredno ih pojmiti kao mentalno-psihološki sadržaj iz simboličkog tkiva poruke izveden i tek naknadno (intelektualnom rekonstrukcijom simboličke građe) razvijen do nivoa jasne svesti. Ideja ovapločena u figurativno-likovnim formama (simbolima) ne može se, dakle, pojmiti čisto iogički a priori tj. več u primarnoj instanci veze sa porukom - umetničkim delom, nego tek posredno, simbolički; tu vrstu poruka dekodiramo tek asocijativnim naslučivanjem ideja, koje prosto prosijavaju i nadiru ispod kore simboličkih formi preko kojih su enkodiranjem poruka (osmišljavanjem čulnih slika) i same ovapločene. Štaviše, ukoliko su misaono-afektivni sadržaji doslednije estetski prosuđeni u procesu enkodiranja poruka, utoliko je njihovo poniranje u likovno tkivo umetničkog dela dublje i, s tim u vezi, postaje razumljivo ako se kaže: »Često se baš najbolje i najdublje misii jednog dela najupornije protive jasnom poimanju i formulisanju, ako bi na različitim mestima i bile nagoveštene i otuda zapravo dovoljno spremne da svoju sintezu omoguče do jasna izraza«. 23 Sama činjenica da je sve ono što je »nagovešteno« istovremeno i »dovoljno spremno« da se dosegne, da se sopstvenom sintezom podigne do jasnog izraza svesti, ukazuje i na prirodu mehanizma poimanja estetič'kih poruka. Dovoljno je, naime, da simbolički posredovana ideja, tj. enkodiranjem estetičkih poruka saopšteno saznanje bude estetski doživljeno, pa da iole osetljiviji duh prione i pojmi čak i samo simbolički nagoveštene ideje. Čim se to dogodi, proces dekodiranja poraka je doveden do kraja; ideja ovapločena u delu je pojmljena, mada uz sva ona dublja poniranja u likovno-estetsku struktura dela, kako bi se tim posrednim, zaobilaznim, putevima domašila i razabrala ideja, strukturom poruke zaodeven misaoni sadržaj koji, van konteksta te likovnim simbolima obrazovane strukture, ne može ni da opstane kao komunikativno jezgro porake. Nakon ove uopštene naznake mehanizma kojim se u strakturi umetničkog dela ovapločene ideje dekodiraju, ostaje da taj mehanizam pogledamo izbliza, da ga razložimo na njegove unutrašnje momente. Dekodirati estetičku poraku - znači doživeti je istovremeno i čulno-estetski i intelektuaino-

“ K.G. Jung: Psihološki tipovi. Odabrana dela, knj. V., „Matica srpska", Novi Sad, 1977. str. 154.

180