RTV Teorija i praksa

-semantički, a da se pri tom očuva jedinstvo tako protivurečnih procesa kao što je intelektualno i osečajno prosuđivanje Ijudskog iskustva. Sam mehanizam dekodiranja estetičkih pomka može se otprilike razložiti na svoja dva unutrašnja momenta ili plana: prvo, to bi bio plan čulno-perceptivne, odnosno estetsko-emocionalne sprege recipijenata sa porukom, a dmgo, plan intelektualno-intuitivnog poimanja ideja estetičkih pomka. Naime, recipijenti kao subjekti komunikativnog čina, u komunikaciji posredovanoj estetičkim pomkama, najpre su usmereni ka pomci - umetničkom delu, potrebom da se njenim posredstvom dokuče saznanja, ideje, simbolički posredovane nediskurzivnim jezičkim sistemima, figurativno-likovnim simbolima. Međutim, kako je ideja tek dmgi plan komunikativnog čina, a čulno-perceptivna veza sa semantičko-ekspresivnim formama kojima se simbolički ovapločuju ideje prednji plan toga čina, to se proces komunikacije posredovan estetičkim pomkama odvija suprotno procesu poimanja ideja saopštenih diskurzivnim simbolima. Znači, pre nego što uopšte dođemo u dodir sa idejama ovapločepim u umetničkom delu ili da bismo uopšte došli u posed tih ideja - nužno je da se u komunikaciji sa delom prepustimo delovanju čulnih slika, figurativno-vizuelnim simbolima čijim su posredstvom te ideje i ovapločene i emocionalno protkane. To je istovremeno i put u čulno-estetsku sfem doživljavanja, silaženje u svet podsvesnih manifestacija i, u najboljem slučaju, u sfem osećajnog prosuđivanja, odnosno simboličko-značenjskog sprezanja sa objektom komunikacije - umetničkim delom, njegovom iskustveno-logičkom podlogom; simbolički se, opet, sprezati sa objektima komunikacije u uslovima razmene estetičkih pomka (nesemantičkim sredstvima oblikovanih) isto je što i odzivati se na onaj sloj iskustva koji se semantičkim porakama ne može shvatiti na adekvatan način. Estetička pomka, tako postaje norma saopštavanja diskurzivnim formama svesti do kraja nedostupnog iskustva - emocionalno-afektivnog saznanja. Zbog toga, može se reći: komunikativno je samo ono umetničko delo koje svojom unutrašnjom anatomijom pobuđuje recipijente na estetski doživljaj i odzive na asocijativno sugerirana psihološka stanja. Ukoliko, pak, do te vrste doživljaja ne dođe, neče se zbiti ni čitav kompleks procesa i potresnih reakcija recipijenata bez kojih odsustvuje i estetičkom porukom posredovana komunikacija u celini. Neče se, dakle, odigrati podsvesni procesi identifikacije i projekcije, kao ni racionalno nekontrolisan proces tzv, pasivne apercepcije novostečenih saznanja, čulnih utisaka i percepcija uopšte. U tom smislu neče

181