RTV Teorija i praksa

ovaploćenih u njemu) obezbeđuje se u komunikativnom činu toliko neophodan akt recipročne razmene ideja i osečanja. Van procesa identifikacije recipijenata sa porukom akt komunikacije se ne može ni odigrati; jer, tek ako se taj psihološki mehanizam iscrpi do kraja, može se govoriti o emocionalno-intuitivnom i logičkom poimanju sadržaja koji nam se preko podsvesnih mehanizama i nameču kao određeno shvatanje iskustva. Proces identifikacije je »psihološki proces pri kome se ličnost (u našem slučaju recipijent suočen sa umetničkim delom, estetičkom porukom - T.Đ .) delimično ili u svemu sama od sebe desimiliše « 24 , tj. otuđuje »od samoga sebe u prilog objekta, u koji se subjekt u neku ruku preodeva« 2s . Naime, identifikujuči se u procesu komunikacije sa umetničkim delom, porukom i njenim posredstvom, sa autorom - komunikatorom, recipijenti se, u stvari, poistovečuju sa idejama ovapločenim u strukturi poruke, koje ne poimaju direktno logičko-apstraktnim oblicima mišljenja, već posredno simbolički, tj. asocijativno-metaforički; to je akt emocionalnog i intuitivnog srastanja sa akterima, njihovim ponašanjem, shvatanjima, sa svim vrednostima u kojima je simbolički oličena ideja koju autor svojim delom želi da oživotvori u praksu stimulirajuči određeni tip ponašanja; čitava struktura estetičke poruke je, zapravo prilagođena potrebama komunikacije kojom se a priori zaobilazi apstraktno-logički i saznajno-kritički plan rezonovanja o Ijudskora iskustvu ovaploćenom u njoj; recipijent je neizbežno upučen prirodom komunikacije, na intuitivno poniranje u čulno-estetski, odnosno likovno-figurativni aspekt umetničkog dela, a to je i uslov emocionalno-estetskog doživljavanja poruke, iskustva sadržanog u njoj. Procesi identifikacije i projekcije se, u tom slučaju, nameću kao pretpostavljeni i ničim (racionalno) ometani psihološki mehanizmi poimanja poruka po najrazličitijim linijama njihovog dejstva. Zavisno od senzibiliteta duha recipijenata, ovi se, naime, mogu identifikovati sa porukama uzimajući u obzir najrazličitije aspekte iskustva ovaploćenog u njima; međutim, bilo kako da dođu u kontakt sa delom, oni će uvučeni u komunikaciju sa delom, doživljavati ovo, obuzeti - čulno-perceptivno, osećajno i intuitivno-misaono u isti mah, jer, predavajući se dejstvu čulnih slika, njihovim simboličkim i estetsko-ekspresivnim kvalitetima, recipijenti se nužno prepuštaju procesima poistovećivanja sa porukom do te mere da se, dok komunikacija traje, i ne može govoriti o strogo

24 K.G.Jung; op. cit. str. 497

28 Ibidem.

183