RTV Teorija i praksa

ostaje nedostupan kasnijim intervencijama diskurzivnog uma; jer, rekli smo, mnoge forme čulno-perceptivnog i emocionalno-estetskog doživljavanja umetničkim delom eksponiranih iskustava, ideja, nije moguče bez ostatka prevesti sa jednog na drugi jezik; nije moguče umetničkom komunikacijom posredovano saznanje olako i bez ostatka prevoditi na tle diskurzivnim oblicima svesti pristupačnog iskustva. Prema tome, ma kako se pretpostavljala mogučnost eventualnog kritičkog oslobađanja osečanja poistovečenosti sa delom i njegovom porukom, ostaje principijelno prihvatljiv stav da je proces identifikacije ne samo neizbežan u sferi estetske komunikacije, nego mu na ruku idu i tako nezaobilazne okolnosti kao što je, na primer, neutoljiva, organska potreba čoveka da svet stvarnosti, osim intelektualno, doslovno logički (konkretno), doživi i imaginarno. Imaginarna stvarnost je, opet, baš onako kao i na nivou diskurzivno-logičke simboličke prezentacije empirijski datog i u sferi estetičke prezentacije održiva jedino u formi apstrakcija; jedina, ali veoma relevantna, razlika među tim oblicima simboličkih apstrakcija je u tome što je strogo govoreči imaginama stvarnost i neodrživa u formi logičko-intelektualnih apstrakcija; stvami oblik opstanka imaginame stvarnosti je domen poetsko-književnih, odnosno likovno-metaforičkih apstrakcija; to znači da se imaginarna veza čoveka sa stvarnošću posreduje estetičkim porukama, a ne formalnim saznanjima stečenim u aktu doslovno-logičkog suočavanja čoveka sa svetom pojava i stvari. Samo forme metaforičko-značenjskog i misaono intuitivnog poimanja te stvarnosti, Ijudskih iskustava, mogu da nas prevedu s one strane logički konkretnog ka Ijudskom maštom obrađenom iskustvu. Ta stvarnost se preko estetičkih pomka doživljava kao autentična iako je u pitanju ipak samo čulno-estetičkim formama elaborirana stvarnost, pa prema tome, ma kako empirijskom datošću inspirisana ipak je iluzorna stvarnost. Iskonska potreba čoveka, da posredstvom imaginame stvarnosti, doživi i pojmi realnu, empirijsku datost, uslovljena je činjenicom da se figurativno-simboličkom prezentacijom - slikama, umesto empirijski neposredno date stvarnosti, čoveku dočarava i prikazuje svet stvarnosti koji ne samo da prostorno i fizički izmiče njegovim čulima, nego mu je u mnogim aspektima i nepojmljiv, pa čcik i kad ga »na sopstvenoj koži« iskusi, Jer, u neposrednom, empirijskom dodiru sa stvarnošču nema one u svetu estetskog saznanja elaborirane simboličko-značenjske distance između realnog i imaginarnog, tako da pojedinac van komunikacije posredovane estetičkim porukama ne može da iskusi i pojmi u sintezi zbivanje koje je realno iskušeno.

185