RTV Teorija i praksa

logosa biča i stvari. Ono, kako je rekao Mikel Difren, „označava izražajnost slika u kojoj se izražava poiein Prirode”. 4 Poetsko označava, dakle, prvobitnu snagu prirode, beskonačnost i iracionalnost logosa. Njegova teleologija otkriva i određuje izvorište stvari (res), biča mišljenja i pevanja. Ono se nalazi u stvarnom ali i u imaginarnom svetu. Ono je metafizičnost jezika ali i „logos bitka”, „mišljenje koje se pokorava glasu Bitka”, kako bi rekao Martin Hajdeger. S dmge strane, ontološki refleks pojma poetskog inklinira nestvarnom svetu umetnosti - slikarstvu, muzici, poeziji, Ovaj svet umetnosti uspostavlja sobom i pronalazi ovom pojmu njegovo suštinsko i bitno utočište. Tu se diskurs poetskog nerazlučivo spreže sa svojim izvorištem, Transcendentno Prirode ovde se pretvara u istorijsko umetnosti, Još uže posmatrano, u sferi estetike jezika i poezije, poetsko se usmerava ~na sam izraz” (Jakobson), u oblast pesništva i pesničkog jezika. „Koreni poetskog su u onom sasvim konkretnom predmetu koji nazivamo pesmom i u stvaralačkoj aktivnosti koju nazivamo poezijom”. s Poetsko je bitno obeležje poezije, sastavni deo njene gramatičke, ali i ontičke strukture. Ono je ritam, slika, boja, zvučanje i značenje pesme. Poetsko je, kako bi rekli ruski formalisti, dominanta poezije, ona je izražajna moč jezika u njegovom epifenomenalnom estetskom stanju. Poetsko je „svjetlina bitka kroz jezik” (K.O.Apel). Ono je transcendum jezika koji iz svoje dubine žudi za prisnošču i čovekovom blizinom. A blizina je govor, mišljenje, pesništvo. Poetsko je, dakle: govor, (logos), mišljenje, pesništvo. „Poetsko je reč”, ~a sam jezik je poezija” u kontekstu hajdegerijanskom. Jezik poezije uvire u

4 M. Dufrenne, Le Poetique - Presses Universitaires, 1963, p. 194.

5 Edvard S. Kejzi, Poetsko, „Delo”, 1969/1, str. 41.

43