RTV Teorija i praksa

idiom poetskog. I obratno. Tako je ontičko područje poezije obeleženo diskursom poetskog, njegovim Znakom. Način njegovog pojavljivanja suštinski je obeležen jezikom. Jezik imaginira poetsko i, propuštajuči ga kroz svoje sito zvučanja, značenja i ritma, obrazuje na svom putu do Drugog, putem nesvesnog - transcendentalne kvalitete, koji, napokon, učestvuju u stvaranju specifične mentalne tenzije u imenovanju onog što Karl-Oto Apel naziva „najiskonskije pesništvo u bitnom smislu”. Ako se složimo đa području poezije nesumnjivo pripada i samo radio-dramsko umetničko delo, a svi naši prethodni radovi govorili su u prilog tome, onda obzor poetskog diskursa obuhvata, bez ostatka, i „svjetlinu bitka” ovog oblika umetničkog kazivanja u svim premisama i izvedenicama pojma „poetsko” koje smo do sada naznačili. Ovim smo ujedno otvorili i početak razmatranja analitike poetskog diskursa u specifičnom kontekstu radio-dramskog umetničkog kazivanja. Na početku ovog rada naglasili smo, prihvatajuči gledišta poljskog filozofa Romana Ingardena, da je radio-dramsko umetničko delo, kao i svako drugo knjizevno umetničko delo, višeslojna jezička tvorevina, koje se, prema mišljenju ovog teoretičara književnosti, sastoji iz četiri sloja: „sloja zvučanja, sloja značenja, sloja prikazanih likova i predmeta i sloja asocijativnih shema”. Pretpostavili smo, takođe, da se upravo u nekom od ova četiri sloja konstituiše, u trenutku estetske konkretizacije („emitovanja”) i sam poetski diskurs radio-dramskog umetničkog dela. Pitanje na koje sada treba da odgovorimo glasi: u kojera se sloju, od pomenuta četiri, konstituiše poetski diskurs radio-dramskog umetničkog dela.

44