RTV Teorija i praksa

0 tom i takvom „prekaljenom borcu” ispredale su se priče u školskim učionicama, na trgovima u vreme praznika, pri otvaranju novih industrijskih postrojenja, kod otkrivanja bista. Biti „prekaljen” za mnoge od nas kad smo počeli da učimo istoriju značilo je iskovati se u gvoždje, pretvoriti se u metalni spomenik ili u nekom sličnom vidu postati deo neke neprobojne materije, tmaste i večne. Učili smo o „prekaljenim borcima”, ređali im imena po važnosti, učestvovali (pojedinačno) u zaokružavanju osobina ovakvih Ijudi. Neko bi dodao „neustrašiv i hrabar”, neko „odlučan i samopregoran ’, neko „odan i požrtvovan”. A svl su bili ukratko: borci. 1 Buda je borac. Buda Brakus, učesnik I svetskog rata. Gostovao je na televiziji 25. avgusta gde nam se pokazao onakav kakav jeste, i kakav mu je atar, i kakvo društvo, i čega se boji, i ima li nade. Za neke je to možda bilo stvaranje spomenika za starinu. Dobro, ali za ovakav spomenik se ne može reći da če stajati granitno na brežuljku iznad grada. Ko na kraju krajeva od televizije može očekivati da zauvek cementira himničnost jedne prirode. Televizija može jedino garantovati nepatvorenost situacije „oko bića koje daje intervju stvarnosti”, kakvu nađosmo u tele-feljtonu Želimira Žilnika Bolest i ozdravljenje Bude Brakusa. Televizija je bila ovde da prisustvuje, i time oslobađa sagovornike. Ona je služila Budi i drugovima i eto drame koja je dramatična po televiziji. Retka drama, retka televizija. Ni Budi, ni Roćku ništa se ne bi dogodilo bitno - da ne učestvovaše u ovim emisijama. I jedan i drugi bi se i nadalje družili sa svojim drugovima, poveravali stvari s kojima do danas nisu raskinuli pouzdano utvrđujuči da je imalo smisla ipak sve to proći, pa i učiniti Ijudima iza televizijskih kamera da se osete dorasli sebi i svom poslu, A to što će putem tih Ijudi iza kamera još mnogi čuti ponešto o njihovim „intimnim preokupacijama”, ništa zato. Buda je borac. Roćko je borac. Roćko i Buaa su borci. Njima je po svemu sudeči sve jasno: jasan im je sopstveni život. lako deluju nevino, nespremnc neke svakodnevne borbe mode i potrošnje čini se da bi lako prihvatili sve ove pank novotarije, a zasigurno bi i jedan i drugi mudro izmenjah osmehe kad bi pročitali da u ovom vrelom julu i avgustujedan katolički list štampa dopisivanje „braka radi”, na ovaj način: „Iznad svega cijenimo čovjeka, iskrenost i prijateljstvo. Rado se odazivamo svima koji trebaju toplu kršćansku riječ i potporu. Vedre smo, jednostavne, Ijudi kažu i zgodne. SSS,

268