RTV Teorija i praksa

• treča i najznačajnija koja sve intenzivnije traje u poslednjoj deceniji, deli se na tri uporedna toka: na jednoj strani, paralelno sa televizijskim serijama nastaju i bioskopski fiknovi, obično kao pilot-filmovi ili proširene epizode tih serija, zadržavajući karakter, stil i ritam televizijske serije i negujući jedan dramaturški linearan, vizuelno deskriptivan i anegdotski način pripovedanja (reč je o projektima podjednako komunikativnim u oba medija, kao što su: „Otpisani”, „Zimovanje u Jakobsfeldu”, „Salaš u Malom Ritu”, i „Povratak otpisanih” - koji na svoj način dokazuju proizvodnu zrelost i jedne televizije i jedne kinematografije). Na drugoj strani, opet, paralelno sa bioskopskim filmovima snimaju se i televizijske serije, prilagođene dramaturškim potrebama „malog ekrana” (nešto usporenijeg ritrna), što takođe svedoči o organizaciono-tehnološkom napretku i o proizvodnoj zrelosti, kao i o prvim smišljenijim pokušajima da se poštuju dramaturški zahtevi i izražajne odlike različitih medija (tako su nastale televizijske serije „Boško Buha”, „Vetar i hrast”, „Kad proleće kasni”, „Petrijin venac”, „Snovi, život, smrt Filipa Filipoviča” - od kojih su neke i najuspelije u ovome žanru - a sada se, upravo na isti način, paralelno snimaju i film i televizijska serija „13. jul”, čak sa dve proizvodne eldpe!). Na trećoj strani, konačno, realizuju se (prvenstveno zajedničkim ulaganjem sredstava i prebacivanjem sa ekrana na ekran, sa uske na široku traku) televizijsko-bioskopski filmovi zamišljeni i ostvareni kao izrazito autorski projekti, u kojima svaki od autora ostaje više dosledan svom vlastitom vizuelno-ekspresivnom izrazu i senzibilitetu, nego što posebno istražuje odnos bioskopskog i televizijskog filma (reč je o veoma interesantnoj i prilično šarohkoj grupi filmova čiji je dramaturški postupak uvek podređen nekom individualnom autorskom konceptu, što potvrđuju brojna ostvarenja iz ove grupe projekata: Zbogom ostaj bunkeru na reci, Kiša, Razmeđa, Pucanj, Paviljon broj šest, Zemaljski dani teku, Osvajanje slobode, Učne stvari, Splav meduze, Osam kila sreće, Ritam zločina, Krizno razdoblje, Sećaš li se Doli Bel - od kojih su oni najuspeliji snimljeni baš u poslednje dve godine, 1980-1981, što na svoj način takođe svedoči o sve složenijim zajedničkim proizvodnim tokovima jugoslovenske kinematografije i jugoslovenske televizije). Treba pomenuti da se, u ovoj grupi fihnova, nalaze i dva prilično neuspela koprodukciona projekta; Kotorski mornari i Gospodica. Ako za trenutak zanemarimo teorijske pretpostavke o filmskom i televizdjskom načinu govora (odnosno, o „metaforičkoj” i „nemetaforičkoj” prirodi medija) i ako se pozabavimo

9