RTV Teorija i praksa

Olga Božičković

UPOTREBA TELEVIZIJE

Čemu i kome služe festivali Televizija i na festivalima ostaje - domaća stvar! Kao što je svakodnevno gleda milionsko gledalište, ali svuda i uvek razbijeno na sičušne porodične ćelije, tako je i na međunarodnim smotrama, gde ostvarenja, namenjena malom ekranu posmatra šačica gledalaca. Jedva stotinak; iz najužeg „porodičnog kruga” Ijudi profesionalno vezanih za televiziju, producenata, stvaralaca, kritičara. Glumac, na primer, izvođač bilo koje vrste, na televizijskim festivalima je retka zver. To je još jedan od razloga što je televizija i na festivalima ostala „domaća stvar”: nema „zvezda” koje, recimo, filmskim festivalima daju onaj sjaj, spektakularnost u velikim bioskopskim dvoranama, koja počinje od dolazaka protagonista do njihovog predstavljanja gledaocima po završetku projekcija ili na konferencijama za štampu. Različnost između ove dve vrste festivala, filmskih i televizijskih, potvrđuje u praksi i onu teorijsku pretpostavku da se filmski gledalac identifikuje sa glumcem, zanima ga njegova Ijudska sudbina, dok se televizijski gledalac vezuje za likove koje glumci tumače, ti likovi su junaci sa kojima se gledalac poistovečuje. (Otud i maratonske televizijske igrane serije.) Po tome što je festival bez publike ni čuveni ~Prix Italia” nije ■ izuzetak Izuzetnim ga čini činjenica da je najstariji ove vrste. Počeo je рге trideset i dve godine kao radio-festival, i to je, priključujući sebi kasnije televiziju, ostao do danas. Izuzetno je . bilo, barem do ovogodišnjeg, nedavno završenog trideseti trećeg u Sijeni, interesovanje televizijskih stvaralaca u svetu za učešće na njemu, Kako reče jedan engleski kritičar čak i u Velikoj Britaniji (za mnoge zemlji sa najboljom televizijom na svetu) sudelovanje na ovom festivalu je „pitanje prestiža”, nagrada ~Prix Italia” uvažava se više od ma koje sa drugih , festivala. Zašto - do ovogodišnjeg festivala? Zato što su se na

163

DOGAĐAfI