RTV Teorija i praksa
D. BLAŽEVIĆ: Podrazumevam pod avangardom ovo do čega se sad došlo, to je kod nas očigledan primer tog novog izraza, novog mišljenja 0 mediju, odnosno jednog novog dela, nečega što je primereno samo tom mediju, što stoji kao televizija i ništa drugo. }a mislim to se ne može mešati ni sa jednim drugim medijem. Sadržaj toga što oni prave nije prenošenje, nije preuzimanje gotovih elemenata drugih umetnosti. Cak bih se složila sa Stankom Crnobrnjom, što je on u nekim svojim tekstovima pisao, da treba nekako odstraniti tu želju vezivanja televizije za umetnost ili pokušaja definisanja televizije kao umetnosti. Jer ona je jednostavno televizija i tako je treba gledati. Oko tehnologije i ovoga što je rečeno da je ona jedan od uslova tog novog izraza ili avangarde na televiziji, upotreba te znanje tehnologije, znanje služenja ovim elementima kojima mnogi od naših Ijudi ne znaju da se služe, jer verovatno nemaju ni uslova da se u tome školuju, nego počinju da uče kad dođu u televizijsku praksu - rekla bih da se ne bih sasvim složila. Donekle ona je uslov i novog izraza i avangarde. Međutim, misiim da to pitanje ne treba vezivati samo, ili ne treba vezati uopšte za tehnologiju kao takvu. Reči ću vam iz kojih razloga to govorim i šta imam u vidu. U poslednjih deset godina, kao što znate, hkovni umetnici, izlazeči iz svog tradicionalnog medija i počevši da upotrebljavaju razne medije za realizaciju svojih ideja, uzimali su medije koji su im bili najprimereniji za ono što su hteli da kažu i ono što su hteli da realizuju. Između ostalog, prisutna je vrlo intenzivno upotreba video-tehnike, odnosno televizijske tehnike, što je u vezi sa samo nekakvom vizuelnošču, odnosno željom da se vizuelizira ideja kroz jedan novi medij. Prisutna je 1 želja da se ode dalje od klasičnog postupka, odnosno da se stvar demokratizuje, dakle da njihove ideje i njihov rad počinju da komuniciraju na drugi način, van muzeja, van institucija, van galerija, kroz kanal koji dolazi do mnogo više Ijudi, Primarna je želja da dođe do šire komunikacije, menjanjem te likovne umetnosti i njenom transformacijom u nešto što je primerenije vremenu, novim sredstvima itd. Oni počinju, dakle, da se služe video-tehnikom i počinju da stvaraju radove te vrste. Naravno, tu ima više primena. Snimanje za dokumentaciju, zabeleženo da bi se moglo videti nakon izvesnog vremena, Ima radova koji su isključivo rađeni za tu video-tehniku i u video-tehnici sa željom da se upravo distribuiraju kroz televizijsku kameru, odnosno televizijski kanal.
16