RTV Teorija i praksa

Sem u kablovskim televizijama, nigde se to u svetu nije desilo. To je, naravno, dovelo do osećanja nemoči tih Ijudi. Bilo je bez dovoljno smisla ono što rade, jer upravo su njihovi radovi završavali na monitorima u muzejima, galerijama, što nije bio njihov cilj. Upravo zbog shčnog su prekinuli da rade sliku u tradicionalnom smislu. Radovi tih Ijudi ni po čemu nisu tehnološki usavršeni. Uglavnom rađeni amaterskim opremama. Međutim, tu je bitna ideja. Tu je bitno mišljenje. Mi smo dva-tri puta do sada emitovali video-radove likovnih umetnika. Prvi put u okviru Đukeličeve emisije Pokretne slike, kad je govorio o upotrebi medija; - drugi put je to bilo u prvoj emisiji O umetnosti 70-tih godina. I treči put u emisiji Tri, dva, jedan - kreni, poslednjoj emisiji. P. ŽIVADINOVIĆ; I četvrti put videčete večeras u emisiji Naučnog programa. D. BLAŽEVIĆ; Odhčno, Šta se desilo? U stvari, najzanimljivija je reakcija javnosti i kritike na emisiju "5,2,1 - kreni. Dalibor Martinis i Sanja Ivekovič govorih su o televiziji sa njujorškim primerima. Na kraju su pokazali svako svoj rad. U početku ništa nije bilo šokantno, ali je bilo potpuno šokantno kad je Martinis na kraju pokazao svoj rad, bez zvuka, gledao je u kameru, odnosno u gledaoce. Dakle, to suočenje publike sa nekim koga gleda sa ekrana, i nema ništa, nema poruke, nego gledanje u oči, to je bilo najšokantnije. Mi možemo govoriti šta to znači, šta to šokira Ijude kad se putem kamere gledamo u oči. I tu bih se složila sa Zoricom Jevremović da su ta pomeranja jednostavno promena ponašanja. Neki mladi muzikanti hoče da se njihova muzika svira, ali ne i da se oni vide u emisiji Petkom u 22, nego da stoji jedna statična reprodukcija. Naši Ijudi kažu: ne može na televiziji nešto da stoji, mora da se kreće, da mrda. Protiv je medija, televizije, statična slika. Tu nema nikakvih spoljnih zabrana, tu nema nikakvih pohtičkih implikacija, ali to je jedna navika tretiranja medija na sasvim određen način - zna se šta na televiziji može, a šta ne može. Svako ovakvo pomeranje ili gledanje, ćutanje ili jedna statična slika, to je ono što nas najviše plaši.

17