RTV Teorija i praksa

kojem je dizajnom bila rešena stvar. Mlečno beli studio i glumac kao klovn. ]a imam utisak, sad posle 21 godine, da je on čak imao belu masku, da je bio napuderisan. To tačno ne znam, ali imam utisak da je bio. Znači, to je bila lutka, ali živa, koja otvara usta i govori. I tu smo mi, pošto nismo imali budžeta da pravimo moćnu lutkarsku rekvizitu, sa lutkama koje otvaraju usta, dobili u Guli stilizovanu televizijsku lutku-dete koje govori. Šta se dogodilo dalje? Dečji program je nastojao da potpuno dokrajči, dovrši svoju formu i dobili smo neobično snažne dečje programe i iz tog dečjeg programa je proizišao - kako su ta deca odrasla, tako su odrastali i stvaraoci beogradske dečje televizije, desilo se da je Dragan Babić sa svim znanjima o televiziji, o ograničenosti televizijskog ekrana, postao jedan od najsnažnijih intervjuista koji pred kamerama obavlja intervju. Evo, ovde u TV kuvaricama, Duško Radović prikazuje šta je doneo novo Dragan Babić. Kaže; .jDragan Babič takve oči ima, mogao bi njima da snima”. Posle propračanja rečima, otvaranjem usana, Babić je počeo da propraća reči, te detinjaste, radoznale, usplahirene, zabrinute reči i izražajnim pogledom. Dakle, odjednom smo došli do potpuno završene forme da je televizija postala sposobna da omoguči kompletno jeziciranje i otvaranjem usana i izražajnim očima. Veoma je jak teorijski prilog pojava da Dragan Babič, kad god postavlja pitanje, ne otvara samo usta, nego i očima ocrtava reči. Z. JEVREMOVIĆ: Znači, tokom vremena je postajao sve slobodniji. R. POPOV: To je sve dovršenija forma i sad je to postala klasika. To sad više nije avangarda. Z. JEVREMOVIČ: Šta će biti kraj, ja ne znam? R. POPOV: Kraj bi trebalo da bude da mi ne smemo da zaboravljamo ta velika dostignuća. Pazite, to je skoro četvrt veka ove televizije i mi ne smemo zaboraviti sve punktove avangardnosti koji su bili dosad na ovoj televiziji.

30