RTV Teorija i praksa

Z. JEVREMOVIĆ: Da li je to put slobode od glumca koji je zatvoren, pa do glumca koji govori, pa onda Dragana Babića koji onako gleda? Za mene je to priča o ostvarivanju slobode i traganju za identitetom. R. POPOV: Reči ću vam koji je to put Kada su Ibzen i Strindberg kao skandinavski pozorišni pisci stvorili skandinavsku avangardu, oni su počeli da otkrivaju dotad neiskazane delove čovekove svesti, počeli su da iskazuju pre Frojda ono skriveno u čovekovoj duši. Danas su Ibzen i Strindberg klasika. To više nije avangarda. Mi kažemo da se Krleža inspirisao tom skandinavskom avangardom, i kažemo: on je bio avangardist u prvih deset godina svog rada, a onda je postao klasik jugoslovenske literature. Krleža je sve do decembra prošle godine bio živi klasik. Snaga Krležinog dela bila je u tome što je, zahvaljujući svojoj vezi sa avangardom, imao daleko bogatiju ličnost To je bilo istinitije svedočanstvo o čoveku, o onom što je unutra u čoveku. Mandič je rekao da je sledeča tendencija u televiziji bila da se stvori veliki studio za kviz. Ja vidim tu isti taj proces. Kad je kviz počinjao, on je bio čista televizija, improvizacija televizijska. Sve je bilo bez striktnog scenarija, Baš prvi beogradski kvizovi držani su na pozornici Doma pionira, To su bili dugotrajni pozorišni tročasovni šou programi. Međutim, razvoj televizije tražio je da se kvizovi skrate na 45 do 50 minuta, Mi danas imamo Hetriha koji ne ide ni na kakvu otvorenu pozornicu, nego to radi u TV studiju. Pitanje je za mene: da li je Hetrih, time što je došao do dovršene kviz-forme, ušao u ćorsokak i potpuno stagnira, ili on tu sad ima nove klice nekog novog televizijskog izraza? Ja mislim da Hetrih ima novu klicu. Njegov šou sa tri zagonetna čoveka, koji svi govore i svi otkrivaju svoj jezik - po onoj devizi: ,JVIoj jezik, to sam ja”. Ta trojica tamo govore. Dvojica iažu o svojoj profesiji, a jedan govori istinu. I tu se sad televizija, kao moćni instrument jeziciranja, javlja kao nova avangardna arena. To je izvanredno zadovoljstvo za sve nas koji se na izborima uglavnom opredeljujemo za Ijude prema njihovim zanimanjima. Hetrih direktno u tom svom malom, naoko nepreciznom šou, omogućava svima nama da bolje prepoznajemo Ijude prema radu koji rade, prema zanimanjima koja su njihovo biće. Znači učimo se da prepoznamo upravo glavno jezičko pitanje, da li je

31