RTV Teorija i praksa
negoli što je to državna i od vlade kontrolisana televizija. Upravo data analiza, naime, pokazuje da suština delovanja u korist sistema uopšte ne mora da znači direktno propagandno delovanje; sasvim je dovoljno, čak je i mnogo važnije, predstavljati postoječi poredak kao objektivno neophodan i, recimo još jednom, „prirodan” - dakle, takav da ne podleže radikalnim promenama. I u toj oblasti su kako državni tako i slobodnotržišni televizijski sistemi obično nesaiomljivi u svom kontrolnom delovanju. Intenzivnost kontrole televizijskih sistema u pojedinim zemljama zavisi i od subjektivne ocene činilaca o realnom uticaju televizije na njene primaoce i njihove stavove. lako se takvim čini, problem uopšte nije očigledan. Može se, na primer, primetiti da je opseg sloboda i čak ekstravagancije, dopušten u večini televizijskih sistema u počecima njihovog postojanja, bio znatno veći nego što je danas. Englezi se, na primer, sa setom prisećaju perioda od pre nekoliko godina, vezanog za vladavinu tadašnjeg generalnog direktora BBC Hjua Karltona Grina (Hugh Carlton Green), za koga je, između ostalog, vezan procvat televizijske satire; sadašnje godine se smatraju neuporedivo uzdržanijima. Ovu pojavu koja se može pratiti i u drugim zemljama, razumno bi bilo povezati sa situacijom u kojoj se eksponenti sistema vlasti još nisu bili orijentisali na obim delovanja televizije na društvo, pa su često čak i omalovažavali njenu ulogu. U trenutku kad je ta uloga bila sagledana, zlatni vek televizijske slobode počeo je da naginje padu. Ipak, još i danas, što može da iznenađuje, pitanje suštinskog uticaja televizije na društvo nije jasno, uprkos brojnim istraživanjima. U tom smislu uobičajeno je uverenje u „neodoljiv”,' „ogroman” uticaj televizije na ponašanje pojedinaca, dok mnoga detaljna istraživanja obavljena u poslednje vreme kao da ne potvrđuju taj uticaj. Jeđnostavno, javlja se sumnja da bismo mnoga Ijudska ponašanja, kao i poglede i interesovanja koje smo navikli da pripisujemo uticaju televizije, mogli da posmatramo i u situaciji u kojoj televizija ne bi postojala. Porast brutalnosti, terorizam, proširene granice seksualnih sloboda i tolerancije u vezi s tim, maloletna delinkvencija, kao i pojave priznate za pozitivne, velika temperatura
26