RTV Teorija i praksa

Niravno, to ne potiče isključivo iz njene sopstvene inicijative, mada ne treba omalovažiti i osnovni konzervativizam mnogih društvenih grupa. Ovde takođe deluje efekat opisan „Markofovim lancem”. Svojom masovnom delatnošču televizija nameče određene ukuse i naklonosti, ali i određuje granice onoga što je „dobrog ukusa”, „ukusno”, „rado viđeno”. Taj se model kasnije vraća njoj samoj, u obliku mišljenja gledalaca; a ovi, zagnjureni u zapljuskujući „potok informacija” koji donosi prividno nove vesti - ali vesti uvek smeštene u okviru več viđenih i prihvačenih stvari i vesti koje ootiru konture događaja i zatupljuju njihove suprotnosti - iskreno ne žele da giedaju stvari koje bi ih istrgle iz njihovog blagostanja. Dramatičan primer za ovu tezu pruža nam - ovoga puta sa američkog terena - članak Džordža A. Bejlija (George A. Bailey) i Lorensa Vičtija (Lawrence Wichty) „Rough Justice on a Saigon Street: a Gatekeeper Study of NBC’s Tet Execution Film” objavljen u „Journalism Quarterly”, 1972. U članku je reč o peripetijama kroz koje je na televizijski ekran došao filmski materijal snimljen na ulicama Sajgona za vreme januarske Tet ofanzive 1968. Kao što je poznato, tada je snimateijima televizije NBC pošlo za rukom da snime materijale - kasnije prenete u svoj svetskoj štampi - koji pokazuju kako je šef policijskih snaga sajgonskog režima, general Ngujen Ngok Lon, pištoljem lično ustrelio u glavu, sa razdaijine od nekoliko centimetara, zarobljenog oficira Vijetkonga. Ova slika, snimljena 31. januara dospela je u novine 1. februara 1968. putem satelita. Ipak, televizijski sistem se 24 sata kolebao oko njenog emitovanja. Film iz kojeg je poticala obuhvatao je scenu od trenutka kad su zarobljenika vodili prema generalu Lonu; zatim general, i bez pokušaja da razgovara s njim - sudeći, očigledno po izrazu lica, da iz njega neće izvuči nikakve informacije - izvlači pištolj, prinosi uz glavu čoveka, puca, rasturajuči mu mozak, i mrtvi zarobljenik pada na pločnik, obilno krvareči. U televizijskoj emisiji scena je skraćena do trenutka pucanja - umesto rezultata pucnja i slike mrtvog tela, zalepljen je crni blank od 3 sekunde. U toj formi je sliku verovatno videlo oko 20 miliona američkih

45