RTV Teorija i praksa

Тако se vraćamo na stav da je glavni princip televizije trajnost i da ona nije baš pogodna za pojedina umetnička dela, za neko „gala” veče. Pravi izraz ovog medija je serija Ona jeTjedina stvorena za televiziju. Zato razvijeni serijski karakter televizije nije slučajnost ni sa stanovišta komercijalnih merila, јег cilj nije samo da se privuče, več i zadrži gledalac pred ekranom. Beskrajne serije jamče za paralelnu egzistenciju Ijudi i dramskih figura, za ukrštanje realiteta i života prikazanog na ekranu. Zato nas bolest batlera u nekoj seriji više uznemirava i ugrožava nego što bi se moglo i pretpostaviti za plod čovekove fantazije. Uz veće privikavanje, ta jedva primetna istovremenost i Jednakovrednost” prirode i artefakta, stvara posebnu moč televizije pa je, po pravilu, uzaludno tražiti izuzetan karakter svakog ili pojedinih delova tog složaja. Draž se sastoji baš u tome da se posebnost čini svakodnevnom, nečuveno ugradi u uobičajeno. Takvi televizijski programi i likovi postaii su tako naši podstanari, pripadnici porodice. Dejstvo većeg broja zabavnih emisija, dakle, pre se može opisati pojmom navika nego pojmom uzbuđenje. Da li je to nešto negativno? Televizija pruža alternativu onoj stvarnosti koja je za mnoge nerazumljiva, neprirodna, u kojoj se Ijudi osečaju otuđeni i u opasnosti. Izgleda da televizija biva biiža opštim potrebama kad manje eksperimentiše. Ono što je prikladno sugestivnosti neke serije - čije se izuzetno dejstvo razvija u intimnosti dnevne sobe, javlja se tamo gde počinje kontinuitet. O selektivnom gledaocu možemo govoriti kao o nečem poželjnom, idealno-tipičnom, ali je pitanje koliko se te predstave možemo pridržavati? Tako gledano, žalbe na nivo zabavnih emisija nastaju iz namernog nesporazuma jer kritičari, koji ocenjuju ceo program, koncentrišu pažnju obično samo na pojedine emisije, аИ deo ne otkriva tajnu uspeha celine. Igrani filmovi ftelevizijsici filmovi su zatvorenog karaktera, umetničke su produkcije, individualni, dok se nasuprot tome, za serijske filmove, može reći da su otvorenog tipa, tj. da su bez kraja. Ne možemo stare poznanike i prijatelje meriti istim merilima kao nove. Tako se ni

51