RTV Teorija i praksa

heroj svakonedeljne serije ne može na isti način meriti sa herojem filma unikata koji je prikazan na istom ekranu. Američka televizijska kuča NBC emitovala je više od pet hiljada puta govorni šou Večeras Džonija Karsona (]ohny Carson). Kada se u Evropi javila ideja zabave te vrste, mnogi reditelji su putovali u SAĐ da vide šta „Gospodin Srednja Amerika” ima đa prikaže, Gledali su ga jednom, dva a možda i mnogo više puta, ali su se vraćali razočarani i bespomočni. Mit te tako trajne serije nije mogao da položi pojedinačan, izolovan ispit. Jedna proizvoijno izabrana emisija ne mora da bude tako dobra kao drugih četiri hiljade devet stotina devedeset i devet. Osoba koja je recimo, gledala šou Večeras pet hiljada puta, gledaće ga rado i pet hiljada i prvi put. Pojam starenja u teievizijskom mediju ima sopstveni kvalitet. Ne pita se kakvo je nešto nego da li nešto jeste. „Kompetentnost gledaoca” da nešto oceni raste sa dužinom veka neke emisije, Na taj način nastaje jedna nedogovorena saradnja između stalnog televizijskog gosta i onoga koji ga prati, neko slepo razumevanje, maksimum onoga što ovaj medij može da dostigne u domačem krugu recipijenta. Retki učesnici te vrste komunikacije ne bi trebalo da je ocenjuju. Oni se njoj protive, govore o dosadi, o prezasićenosti, žele nova lica i nove događaje. Da li su ove želje pogrešne s obzirom da baš na području zabave postoji premalo kontinuiteta? Čovek ne mcnja svoj hobi posle kraćeg vremena nego ga održava i razvija Tako je i за emisijama - gde su održane godinama, tu su i uspešne. Čemu jadikovanje, zar se timc nešto menja? Sigurno je, s đruge strane, da sve i svašta ne bi trebalo da se prihvati, ali ono što se nosi, na žalost, пе nosi se dovoljno dugo.

PROMENA U ISTOM U dobro sastavljenim televizijskim redakcijama traži se opravdanje sopstvenc egzistcncije makar i uz prividnu krcativnost, kao što se dobrom vinu ne dopušta dalje sazrcvanjc ncgo se prctače u drugu burad. To je, eto,

52