RTV Teorija i praksa

Režiju ste studirali u klasi profesora Huga Klajna. U čemu se sastojao Klajnov metod formiranja mladih reditelja? Dr Klajn je bio naš cenjeni profesor. Ja sam došao na Akademiju u prvoj generaciji. Međutim, između Skoplja 1941. godine do 1948. za mene postoji vakuum bez pozorišta. Završio sam gimnaziju u Novom Sadu. Započeo studije hidrotehnike - dva semestra u Pragu, a jedan u Beogradu. Konkurisao sam na Pozorišnoj akademiji i imao sreču da dođem kod dr Huga Klajna. On nije mogao, niti je imao nameru da razvija naš talenat, Klajn je pokušao da nam objasni šta je to režija, šta je to čime mi treba da se bavimo. Imam utisak da je on stalno, govoreči nam, imao u sebi jedan podtekst: „vidite sami da li to možete”. On nam je iznosio svoje mišljenje koje je, s jedne strane, bilo mišljenje koje podstiče maštu, a s druge traži metodičnost, racionalan pristup. Mislim da je uticaj Klajna na sve nas bio upravo u tome što je tražio neku vrstu temeljnog, poštenog odnosa prema predmetu našeg bavljenja. On je i kao reditelj ostavio velik trag kod mnogih glumaca, naročito u Narodnom pozorištu. On nam je razvijao određen kriterij te nismo mogli pristupati glumcu na olak i površan način. Njegova predavanja iz režije, a posebno predavanja iz psihologije, nešto su najdragocenije tokom mojih studija režije. Štaje za Vas značilo praktično pozorišno iskustvo? Godine 1952. postojale su dve mogučnosti: ostati u Beogradu i biti asistent u nekom pozorištu ili otiči u Prištinu ili neko pozorište u unutrašnjost. Pet godina koje sam proveo u Pokrajinskom narodnom pozorištu u Prištini za mene su, na svoj način, dragocene koliko i studije režije na Akademiji. Ne znam gde bih drugde mogao za pet godina ostvariti 22 režije? Osim toga, u tom periodu, to je bio teatar koji je stvarno jedinstveno živeo. Onda nije bilo razlike između Srpske i Albanske drame...

63