RTV Teorija i praksa

upotrebljava, možda su i u pravu kad se kaže da će nešto poskupeti - benzin za pet dana, a novinar to sazna dva, tri dana pre toga. U stvari, ne bi trebalo verovatno da napravi paniku kod kupaca, ali to je možda jedina situacija u kojoj taj izraz (uznemiravanje javnosti) i stoji! Zar uznemiravaš javnost kad kritički ocenjuješ makar rad opštinskog veča. Onda si ti već „kriminalac” barem u toj opštini! Kada u Sloveniji kritički govorimo o SIV-u nikada ne uznemiravamo javnost, ali kad kritički govorimo o slovenačkom Izvršnom veću mi strašno uznemiravamo javnost! P. PLAVŠIĆ; Javnost se može na najperfidniji i najčudniji način uznemifavati - ćutanjem! To nekad zaboravljamo ... Mi smo radili jedno istraživanje lokalnog informisanja u Šumadiji pre dve-tri gođine, i jedna od stanica jednostavno je bila pod uticajem i dosta vezana za opštinsku strukturu. Došlo je do nekih problema sa predsednikom opštine ... M. TOŠIĆ: Sada moraš da kažeš i ime tog grada, inače je ovo propala informacija! P. PLAVŠIĆ: Svi su to znali, svi građani Kragujevca i okoline, ali ta radio-stanica to nije na vreme učinila. Ona je čekala da zaključi, da se nešto vidi, da se to proveri, da ne istrči, da ne uznemiri, itd., možda čak i sa elementima profesionalnog odnosa, ali neformalno javno mnenje je to več sasvim dobro znalo i obradilo! „Kredibilnost” je pala upravo na tome. To je izuzetno osetljiva i dinamična kategorija. Daču još jedan primer - u mestima gde se izdaju novine, u Beogradu i većim centrima, Ijudi kupuju sutrašnje novine, oni hoče da znaju šta će tek biti, ne samo šta je već bilo. Radio još uvek izveštava unazad, mi to zanemarujemo. Izbori informisanja često drže ključ u svojim rukama, ali savremeni slušalac i čitalac želi da čuje i da zna ono što je već u opticaju, da zna u kojem če se pravcu stvari razvijati ...

42