RTV Teorija i praksa

М. TOŠIĆ; То se zove novinarstvo ~u susret događaju” koje mi ne gajimo! S. STUPAR: A zatvorenost republičkog i regionalnog radija u odnosu na informacije koje dolaze iz drugih sredina? Kad slušamo prognozu vremena, banalan primer, onda slušamo prognozu za Srbiju, a slušalac koji sluša o odnosima sa pokrajinama ne zna da li se to odnosi na pokrajine ili samo na Srbiju van autonomnih pokrajina? P. PLAVŠIĆ: Nas se tiče kiša do Drine ... Da li pada na drugoj strani - obično se u to ne upuštamo! S. STUPAR: Činjenica je da postoje zabrani, pa čak i među novinarima ... Zašto se to događa? Da li je to refleks društvenih zbivanja? G. BERVAR; Radi se o jednom drugom problemu. O problemu selektivnosti. Mi smo tako zaokupljeni sami sobom, svim institucijama i potkomisijama da, na kraju krajeva, ne znamo šta se događa preko republičke granice, Kad upitate bilo kog novinara jugoslovenskih radio-stanica, on če reći da stalno trčkara sa sednice na sednicu umesto da radio-stanica izvrši selekciju i utvrdi programsku politiku - selekciju i tih potkomisija na kojima se stvarno ništa ne saznaje pošto se obrađuje jedan materijal koji je pet-šest tela pre nje več obrađivalo; zato odjedanput novinari postaju „lokalni” novinari. U Ljubljani trčimo sa jedne sednice na drugu, umesto da putujemo Jugoslavijom i pravimo rubrike, da vidimo kako izgledaju stvari viđene i drugim očima. Tu počinje naša zatvorenost! S. STUPAR: Koliko vi kao novinar putujete po Jugoslaviji?

43