RTV Teorija i praksa

zapravo sposobni da potpišu svoj rad, da „personalno” nastupe na radiju. Imamo mnogo sposobnih radio-novinara ali se radi o tome da je sistem do sada bio takav, pa i u Novostima dana, da sakriva novinarsku ličnost iza frazeologije, iza jedne državne, državno-radijske rečenice, рге mnogo godina uvedene rečenice koja ne trpi pogovor. To je veliki problem jugoslovenskog radija danas. Zvanični jezik. Ja sam se maločas našalio sa Radomanom Kanjevcem i rekao da on vrši „prodaju robe” ... Kod nas se ne govori preko mikrofona kod nas se vrši govorenje preko mikrofona. Naš jezik je postao komplikovan. Prvo je izgubio nevinost, a potom je prestao da bude Ijudski jezik. To je jezik koji više ne razumemo ... R. KANJEVAC: Ja sam juče slušao Novosti dana, kako se zove popodnevna informativna emisija, i zaista mislim da smo mogli 1974. godine da napravimo konkurenciju sa tim emisijama i to bi bio isti jezik kojim smo govorili danas, ništa se nije promenilo. Posebno, što su emisije vrlo slične, gotovo identične. Ne insistiram na razlikama nego na svežini, na ideji, originalnosti, itd., tako da ako jezik kojim govorimo za pet godina bude taj isti jezik sa istim konstrukcijama... Mi koristimo nekakve moderne poslovice, recimo: „boli me uvo”, „boli glava kako je to dobro” - to su nekakve rečenice koje opstaju samo u ovom vremenu i samo za ovo vreme. P. PLAVŠIĆ: Znači može se govoriti istina i u žargonul Ono što je kolega na početku rekao, ne smemo staviti znak jednakosti između istine i neke navodne ozbiljnosti. Kad govorimo istinu mislimo da je treba saopštavati na ne znam kakav način. A upravo formula na kojoj počiva tvoj program je izokrenula tu stvar - na sasvim nov način, duhovit, iskričav, sa gegom govorimo najozbiljnije stvari ... To je bitno - danas tako govorimol TEMA ŠESTA: OCENA KVALITETA M. TOŠIĆ: Ja sam čini mi se u ovom razgovoru pokazao priličnu meru kritičnosti prema našem poslu. Ja radiju u

48