RTV Teorija i praksa

podrazumeva se i svodi na nalog - sve praktične akte usmeriti ka likvidaciji pogona nerentabilnog rudnika. Međutim, pošto praktični akti likvidatora u sprovođenju te složene operacije, likvidacije rudnika, nadilaze moć i ovlašćenja samog likvidatora kao inokosnog funkcionera - a ovaj je sa horizonta pamčenja administrativno birokratskih instanci već davno zaturen i otuđen zbog čega i ceo mehanizam likvidacije ne funkcioniše, to se taj, praktično jednokratni akt otegao u beskonačnost. Naslage prašine po stvarima dobro vremenski omeđuju raspon trajanja akta likvidacije. Prostorna omeđenost događaja nije ni bitna ni potrebna, jer nehat je naš univerzalni izum. I tu počinje drama jedne otuđene i smetovima birokratskog zaborava zametene egzistencije - likvidatora kao ličnosti, samoupravljača, čoveka neugašene savesti i odgovornosti pred socijalnom ulogom i vrednostima konkretnih dobara koje još samo u njegovoj uobrazilji važe i funkcionišu. VIŠEZNAČNOST PORUKE DOKUMENTARNE TV PREZENTACIJE Informativno jezgro dokumentarne TV prezentacije, sazdano na autentičnosti vizuelno opažljivih fakata socijaine zbilje, samo je neposredno opažajna instanca iskustva sa mnogo dubljim implikacijama. To znači da se problem smisla TV dokumentarne prezentacije Likvidator - razrešava tek na nivou otkrivanja simboličko-značenjskih implikacija faktografske dokumentarnosti TV filma. Naime, sa nivoa dokumentarnosti TV prezentacije, montažom dokumentarnih sekvenci oblikovanih u naraciju fakata, čitava serija sekvenci se zaodeva u adekvatnu znakovno simboličku zamenu za empirijski dato zbivanje. To je i put da se događaj empirijske datosti nadraste u čulno-predmetnom sloju i tako pretoči u sloj transponovane stvarnosti. Jer, tek tom naracijom fakata prevladava se pasivni odnos činjenica u međusobnoj sprezi. Čitava serija fakata preko kojih se eksponira drama likvidatora kao ličnosti tom naracijom se osmišljava, te se TV prezentacija tako sa svog dokumentarnog nivoa prenosi na instancu značenjsko simboličkih implikacija