RTV Teorija i praksa

faktografijom zamagljenih slojeva smisla. Tom naracijom fakata se, u stvari, pokreče proces značenjsko simboličkih interferencija fakata, čime se značenjski podslojava, simbolički podgrađuje čitava dokumentama struktura TV prezentacije, tako da događaj stiče izgled režirane stvamosti. Na toj podlozi se onda, podsticana naracijom fakata, razbuktava imaginacija gledalaca, a u njihovu svest se prizivaju i dokumentarno implikuju složeniji značenjsko simbolički kompleksi nego što ih TV prezentacija nudi na nivou vizuelno očiglednih znakovno-značenjskih komparacija sa zbiljom. Tako se u imaginaciji gledalaca pomera odnos i među samim činjenicama; rekonstruišu se doslovno logičke i jednoznačne veze među činjenicama autentične zbilje, pa se tako sa nivoa gole dokumentamosti prodire u dublje zaleđe konkretnog empirijskog događaja koji je predmet TV dokumentame obrade. A njegovo zaleđe nisu dokumentamo opažljivi fakti, gole činjenice, nego procesi, čitav splet socijalnih mehanizama koji uslovljavaju dramu likvidatora kao ličnosti, a dokumentamo su odsutni. To više nije čisto dokumentama več transponovana stvamost, mada ona tu odredbu stiče više u imaginaciji gledalaca nego na čisto dokumentamo informativnom sloju TV prezentacije. Do tada na faktima autentične zbilje zasnovana stvamost, počinje da funkcioniše kao uopšteno, generalizovano iskustvo. I tako se, sa nivoa generalizovanih slojeva iskustva otvaraju širi rasponi implikacija koji se ne mogu izvesti iz čisto faktografske podloge informativnog jezgra TV prezentacije. Ono je - informativno jezgro - kako se sada vidi i samo slojevitije po intencijama i smislu, nego što se to moglo videti pri njegovom elementarnom određenju. Informativno jezgro TV prezentacije se, pojmljeno u svom čulno dokumentarnom statusu, rastvara angažovanjem gledaočeve imaginacije u aktu recepcije TV filma. Inspirisani čulnošču dramskog konflikta i potrebom da ga pojme u svim njegovim dimenzijama, gledaoci asocijativno poniru u sferu apriorno nepojamnih i dokumentarno nepokrivenih aspekata zbilje. Asocijativno se dadomeštaju dokumentarnošću IV prezentacije potisnute instanee smisla koje se u krajnjoj Hniji i ne mogu očitati na čisto dokumentarnom