RTV Teorija i praksa

sa malim ambicijama u oblasti spoljne politike, ekonomske strategije, kulture, nauke - zadovoljavaju se srednje obrazovanim novinarima. Najčešči način i mesto školovanja u svetu još uvek je redakcija. To je karakteristično za sve medije niže kategorije ugieda. U zemljama nemačkog govomog područja takvo školovanje u redakciji nazivaju „volontarijatom”. U Skandinaviji i Velikoj Britaniji naziv je „školovanje na licu mesta” ili on the job training. Ovo je, doduše, redovna praksa u provincijskim redakcijama koja ume da dovede do situacije odslikane izjavom jednog nadobudnog novinarskog junoše: „Рге dva meseca, kada sam došao u redakciju, nisanvumeo ni da napišem šumalista, a sada sam to u pravom smislu reči!” Ne treba sumnjati da če naš „šumalista’.’ uskoro primetiti da iz takvog školovanja nije naučio ni da napiše naziv svoje profesije, pa če njegovo samozadovoljstvo i perspektive početi da tonu u živi pesak rutine. Udruženja novinara i njihove - u svetu - vrlo uticajne i aktivne komisije za obrazovanje, ne zadovoljavaju se prakticističkim obrazovanjem isključivo u redakciji. Svugde se kao minimum zahteva organizovana mentorsko-urednička briga za svakog pripravnika pojedinačno; kao optimum, uporedo sa praktičnim školovanjem, organizuje se ~i teorijska poduka” na povremenim kursevima. Ponegde je takva obrazovna praktično-teorijska matrica obavezno propisana državnim ili profesionalnim pravilnicima. Ali, i takvo ukršteno školovanje ne izlazi iz zanatskih okvira. Ono ostaje u ograničenoj sferi novinarske materije baveći se, na primer; formama izražavanja, pitanjima stila i medijske retorike, tehničkim sredstvima, redakcljskom tehnologijom, a izuzetno i pokušajem praksološkog Sagledanja sistema informisanja i komunikacionih procesa, Tu se, naravno, ne može nači teorija komunikacija, opšteobrazovna materija (politikološka, sociološka, istorijska, filozofska, prirodoslovna, kulturološka itd.) Taj model profesionalne edukacije ne pomišlja - jer za to nema nikakve mogučnosti - da novinaru omogući produbljen uvid u tematiku kojom će se kasnije baviti; na primer u oblast urbanoloških i